Predsednikov problem

Problem tajkuna još manje: jednog je uhapsio pa pustio a drugog hvalio da je uplatio porez. Problem državnih gubitnika ni ne spominje ali meni tu nešto miriše ali neugodno, tj. smrdi. Još onomad, ministar finansija se žalio da ne može on da plaća onoliki broj direktora u EPS-u, izdržao neko vreme pa na kraju podneo ostavku. Nisam mogao ni pretpostaviti da direktore EPS-e plaća ministar iz budžeta a da o tome ne obaveštava predsednika.

Jedini problem našeg predsednika su PENZIONERI. Malo, malo pa im obećava kako će njihove penzije uskoro biti „nikad veće“ a već četvrtu godinu zaredom ih pljačka okrutnim, nehumanim i neustavnim zakonom koji je izglasala njegova poslušnička većina u Skupštini. Za to vreme opozicija je nešto petljala da ukine taj zakon ali nije iskoristila mogućnost koju joj daje Ustav. Opozicijo, zašto?

Penzije preko 25.000 RSD su po shvatanju našeg predsednika previsoke i on smatra da ON ima pravo na jedan njihov deo. Pored toga, nikada nije našao za shodno da kaže gde se troše pare otete od oko 700.000 diskriminisanih državljana. To je njemu najsigurniji izvor prihoda na mesečnom nivou. A naši penzioneri ni na protest da izađu, kao da ne vide šta se dešava u okolnim državama.

Predsednik se iz Azerbejdžana vratio sa titulom počasnog doktora tamošnjeg univerziteta. Slušajući njegovu besedu tim povodom stekao sam utisak da je doktorantska oblast bila „sluđivanje naroda i obmanjivanje penzionera“.

U svom poslednjem nastupu predsednik je između redova nemušto najavio da će postojeći kao fol privremeni zakon o otimačini penzija zameniti novim, okrutnijim kojim će trajno konfiskovati delove penzionerske stečene imovine.

Kada se od penzionera ne bude imalo šta oduzimati, ostaće jedino mogućnost da se uvede državni zakonski LAPOT. Nadam se da neće i to . . . . . . ..

Na protest upozorava i poziva dvostruko opljačkani penzioner

Autor je vojni penzioner