Predsednikov zvezdani trenutak

U taboru ljutih navijača doživeo je mnogo poraza i frustracija, ali je verovao da njegovo vreme tek dolazi. Kada je ušao u politiku, dobio je najboljeg mogućeg učitelja – Šešelja.

On mu je pokazao kako se osvajaju mase, koristeći napodnošljivu lakoću manipulacije, svojstvenu srpskom narodu. Počeo je da dobija sve odgovornije uloge – nije imao ni 30 godina kada je postao ministar.

U mlađim danima je svoju šansu za velika dela video u raspirivanju srpskog nacionalizma. Upućivao je strašne pretnje zakletim neprijateljima – Hrvatima i Muslimanima.

Video je sebe kao oslobodioca srpskog naroda.

U tom usponu ga je malo poremetila demokratska revolucija 5. oktobra. Zato se pritajio na neko vreme, očekujući i dalje svoj zvezdani trenutak. Koristeći sve greške demokratskog režima, vratio se na vlast 2012. godine. Pokazao se kao velemajstor manipulacije i pridobio je većinu srpskog naroda za svoj režim.

Vučić je shvatio, dok je još bio Miloševićev ministar, ogroman značaj medija, kao glavnog oruđa manipulacije. Pridobivši većinu medija za svoj režim, on sa lakoćom dobija sve izbore zaredom – parlamentarne i predsedničke.

Činilo se da ništa više od toga nije moguće, a ni potrebno. Ipak, Vučić još nije bio potpuno zadovoljan, on je želeo nešto još više.

Nije mu bilo dovoljno da eliminiše sve svoje političke protivnike, hteo je da ujedini sav srpski narod uz sebe. Maštao je o zvezdanom trenutku kada će biti priznat kao oslobodilac i pravi vođa naroda, čije ime će biti upisano zlatnim slovima u istoriji Srbije.

Taj dugo očekivani zvezdani trenutak je najzad stigao, kao dar sa neba. Taj trenutak nema nikakve veze sa politikom, niti sa fantastičnim ekonomskim uspesima Vučićevog režima.

U pitanju je nešto duboko u ljudskoj prirodi, vezano za elementarni opstanak. Kada se pojavila epidemija, a zatim pandemija korona virusa, Vučić je shvatio da je došao njegov zvezdani trenutak. Koristeći iskonski strah od smrti, svojstven svim ljudskim bićima, on zavodi klasičnu političku diktaturu, ukida ustav i zakone. Pri tome nema skoro nikakvog otpora od strane građana. Kako je to moguće?

S obzirom da se radi o zdravstvenom problemu, logično je da medicinska struka ima veoma važnu ulogu. Vučić nikako ne bi smeo da ignoriše stav ove struke, jer bi time ugrozio poverenje naroda, u koje se uzda iznad svega. Zato on ističe da mu je glavni cilj spasavanje ljudskih života, što se po definiciji poklapa sa ciljem medicinskih radnika.

Jasno je da su, u ovom trenutku, Vučićev režim i medicinska struka prinudni saveznici. S druge strane, ni veliki broj građana koji nisu za ovu vlast ne može da bude protiv proklamovanog cilja. To znači da za sada postoji opšta saglasnost da je suzbijanje korona virusa najpreči društveni cilj.

Naravno da Vučić nikako neće da propusti ovaj zvezdani trenutak kad uživa opštu podršku za kontrolom nad zdravstvenim sistemom, a preko toga i društvom u celini.

On je svoj novi imidž prilagodio ovoj situaciji. Umesto pozicije bahatog diktatora, koji se izdire na sve oko sebe, on se transformisao u saosećajnog i nežnog „oca nacije“ koji brine o „našim bakama i dekama“. On odlučuje o svim zdravstvenim merama kontrole epidemije, o načinu života stanovništva. Najkraće rečeno, on je sada postao gospodar života i smrti u Srbiji.

Dok traje ova epidemija i svakodnevno nestaju ljudski životi u Srbiji i širom sveta, svi se mi nadamo da će ovoj pošasti doći kraj. Nadamo se da ćemo izdržati ovu novu vrstu Vučićevog terora dok traje vanredno stanje. Ali, šta posle toga? Da nastavimo da živimo kao pre Covida- 19? To, pre svega, ne bi dozvolio sam Vučić.

Zar sada, kada je uveo totalnu kontrolu nad društvom, da se opet razmahnu Đilas, Šolak, Jeremić i drugi omiljeni Vučićevi likovi? Nema govora o potpunom ukidanju vanrednog stanja, moguće su samo kozmetičke promene. Više mu ne bi bila potrebna podrška zdravstvene struke, dovoljna bi bila podrška njegovih vernih (ucenjenih, zastrašenih ili beslovesnih) SNS glasača na sledećim izborima.

Da li je moguće da se svi mi, koji ne podržavamo ovaj režim, suprotstavimo pomenutom scenariju?

Sada, kada smo na sopstvenoj koži osetili kako izgleda kada Vučić preuzme ulogu „gospodara života i smrti“. Sigurno će biti neophodan građanski otpor da bi se onemogućio ovaj totalitarni režim, da se nikada više ne ponovi da diktator postane gospodar života i smrti. Nadajmo se da će biti snage za to. To bi mogla da bude konačna poruka epizode Covida -19.

 Autor je profesor univerziteta u penziji