Desanka Radunovic
foto:Stefana Savic
Bila sam kao profesor univerziteta uz svoje studente 1996, i sa ozlojeđenošću gledam gde smo sada, 22 godine posle.
Nada da će doći do promena koja se pojavila 2000. godine ubrzo se ugasila i mi smo danas u još očajnijoj situaciji predvođeni onima koji su nas upropastili devedesetih.
Trideset godina propadanja je uništilo sistem vrednosti u ovoj zemlji. Vlada laž i kič. Celog života sam se bavila obrazovanjem i sa žaljenjem konstatujem da znanje ovde više nije na ceni. Našim životima upravljaju nezajažljivi i nesposobni ljudi sa lažnim diplomama, neopterećeni moralnim skrupulama. Ovo razara sve institucije i svaku struku. Zato imamo propale firme, sramne sudske presude, zloupotrebu policije, građevinare koji ne mogu brdo da savladaju, arhitektonske nakaze, zagađenu prirodu…
Najveća žrtva su mladi ljudi, zatrovani tabloidima i rijalitijima. Oni koji veruju u znanje beže iz ove zemlje glavom bez obzira. Ne pristaju na ucene polusveta. Svojim znanjem grade neku drugu zemlju, tamo su cenjeni, tamo stvaraju porodice, tamo ostaju. Srbija postaje pusta zemlja.
Gde su oni koji obrazuju ovu decu? Ćute univerziteti, njima prema novom zakonu upravljaju „istaknuti stručnjaci“ po meri vlasti (koja ironija autonomije univerziteta). Ćuti naučna zajednica, ćuti SANU. Uplašili su se ministra koji ih nipodaštava. Kakva Šangajska lista i svetska merila kvaliteta, on je taj koji ceni ko vredi, a ko ne vredi. U ovom slučaju je sendvič malo bogatiji, ali kada bude pojeden – šta dalje.
Zato zdušno podržavam građanske proteste širom Srbije, koji nisu odraz političke borbe već puke borbe za opstanak na ovim prostorima.
Vanredna profesorka u penziji Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivša predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
