Preispitati nameru prodaje "Telekoma Srbije"

Prodaja, ili privatizacija „Telekom Srbija“, ili nekog njegovog dela, i generalno infrastrukture koju je gradila država, narodu Srbije će napraviti neprocenjivu i nenadoknadivu štetu. Prema podacima iz aprilskog istraživanja javnog mnjenja, slično misli i preko 65 odsto građana Srbije. Članovi ove grupe su međunarodno afirmisani stručnjaci u oblastima informacionih tehnologija, komunikacija, elektronike, fizike, računarskih nauka, energetike, ekonomije i srodnih oblasti. U grupi su i profesori srpskih i inostranih univerziteta, stručnjaci koji rade u istraživačkim laboratorijama ili telekomunikacionim kompanijama u Srbiji i svetu, uključujući i Silicijumsku dolinu, od kojih su mnogi vlasnici patenata u oblastima telekomunikacija i razvojnih softverskih programa, autori udžbenika i knjiga, kao i vlasnici kompanija. Naša grupa polazi od stanovišta da se radi o veoma složenom pitanju, koje se mora sa svakog aspekta stručno razmotriti, a dugoročne posledice eventualne prodaje na razvoj ove važne oblasti se moraju detaljno analizirati.

Infrastruktura „Telekom Srbija“ kao i druge (energetska, vodovodna, itd), građene su decenijama, a neke i više od sto godina. Vrednost ovakve infrastrukture je neprocenjiva, a javna preduzeća koja tom infrastrukturom upravljaju imaju prirodan monopol, jer je takva infrastruktura zahtevala velika ulaganja. Na globalnom, ali regionalnom i državnom nivou, trenutno ne postoji atraktivniji segment za investiranje od oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija (IKT), a posebno u segmentu mobilnih telekomunikacija i pripadajućih usluga. Smatramo da ne postoji investicija u privrednom, poljoprivrednom ili u samom uslužnom sektoru, koja bi mogla da donese višu i bržu dobit od one koju donose investicije u usluge telekomunikacionih operatora. Upravo zbog toga, kao i zbog svoje infrastrukture i njene velike vrednosti, i „Telekom Srbija“ lako može doći do kredita, i lako ih otplaćivati.

Podsećamo da je „Telekom Srbija“ krenuo u regionalnu ekspanziju 2006. da bi sledeće 2007. godine, kupovinom većinskog paketa Telekoma Republike Srpske i osnivanjem trećeg telekomunikacionog operatora m:tel u Crnoj Gori, 2010. godine, zaokružio tržište u znatnom delu nekadašnje Jugoslavije. Upravo ove dve akvizicije su dokaz da „Telekom Srbija“ sa svojim postojećim stručnim i kadrovskim potencijalom može da ostvaruje zavidne poslovne rezultate. Primera radi, u slučaju m:tel-a Crna Gora stručnjaci „Telekom Srbija“ su u rekordno kratkom roku uspeli da izgrade kompletnu mrežu mobilne telefonije, osposobe prodajne kanale i razrade marketinško prodajnu strategiju, što je omogućilo da m:tel na veoma zasićenom i konkurentnom telekomunikacionom tržištu Crne Gore u roku od samo 6 meseci osvoji 26 odsto tržišnog učešća.

Najznačajnije ulaganje „Telekom Srbija“ posle prethodno pomenutih jeste kupovina većinskog dela (51 odsto) kompanije HD WIN (Arena Sport), čime ulazi u oblast proizvodnje multimedijalnog sadržaja. Ova kompanija je vlasnik prava za emitovanje sportskih kanala na teritoriji Republike Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske. Konačno, u januaru 2012. godine, „Telekom Srbija“ otkupljuje 20 odsto deonica manjinskog paketa OTE-a, nakon čega država Srbija postaje stoprocentni vlasnik „Telekom Srbija“. Čak i ako strana kompanija kupi „Telekom Srbija“ po realnoj ceni ona može kroz „Telekom Srbija“ da izvlači ogromna sredstva iz Srbije. „Telekom Srbija“ je i dalje najprofitabilnije preduzeće u vlasništvu države, i trenutno ima neto dobit od 140 miliona evra, pri čemu je ove godine 190 miliona evra iskorišćeno za otplatu kredita za kupovinu 20 odsto deonica od grčke firme OTE i reprogram starih dugova.

Kada se za dve godine otplati ovaj kredit, realno je očekivati da će profit značajno skočiti, na preko 330 miliona evra, jer su prihodi „Telekom Srbija“ stabilni. Drugim rečima, za 4 do 6 godina, „Telekom Srbija“ će zaraditi onoliko koliko bi se sada – i to u najpovoljnijim projekcijama – za njega moglo dobiti od stranih kupaca, a u isto vreme „Telekom Srbija“ bi ostao u rukama države kao najprofitabilnije preduzeće. Mora se takođe naglasiti da su realistični prihodi „Telekom Srbija“ moguće smanjeni lošim upravljanjem partokratskih struktura, kao i raznim manipulacijama, gde se infrastruktura „Telekom Srbija“ nelegalno koristi na štetu ovog preduzeća. Godinama se pokreće pitanje takozvane „kanalizacije“ i naplate potraživanja od firmi koje nelegalno koriste tu infrastrukturu. Činjenica je da su u mnogim zemljama prodati značajni delovi telekomunikacionih operatora, kao i druga preduzeća od opšteg interesa. Ali upravo u takvim odlukama vlada ovih zemalja treba tražiti uzroke globalne krize i sve dramatičnijih razlika u imovini i prihodima malobrojnih bogatih i mnogobrojnih siromašnih.

Naime, veliki i sigurni profiti koje ostvaruju telekomunikacioni operatori posle privatizacija odlaze u investicione fondove, čiji su menadžeri i dominantni vlasnici iz redova jedan odsto najbogatijih. Takođe treba naglasiti da su velike i bogate države generalno zadržale značajne procente svojih operatora (Norveška, Nemačka, Britanija, Francuska, Švedska…) koji uključuju i veliki broj otkupljenih operatora manjih, siromašnih zemalja, te još uvek mogu da kontrolišu svoju telekomunikacionu infrastrukturu i prihode koju donose. Bogate države verovatno nisu izgubile prihode od svojih operatora iako su prodale dobar deo svojih akcija, jer su ukupni prihodi povećani kupovinom drugih operatora. S obzirom na to da je srednja godišnja bruto plata u Srbiji oko 5.500 evra, možemo da kažemo da bi godišnje strani kupac iz Srbije izvlačio bar 60.000 godišnjih srpskih plata.

Konkretno, ovo znači da bi Vlada Srbije prodajom „Telekom Srbija“ ukinula bar 60.000 radnih mesta ne računajući otpuštanja u „Telekom Srbija“. Kao stručnjaci upoznati sa situacijom u oblasti telekomunikacija ne samo u Srbiji nego i svetu, naročito smo zabrinuti za budućnost informaciono-komunikacione (IKT) industrije i istraživačkog razvoja, kao i obrazovanja budućih generacija u ovoj oblasti. Budućnost elektrotehničkih i elektronskih fakulteta u Srbiji i Republici Srpskoj bi bila dovedena u pitanje prodajom „Telekom Srbija“. Ovi fakulteti su priznati i poznati svuda u svetu, uključujući i SAD, koje predstavljaju jednu od najrazvijenijih visokotehnoloških zemalja.

Naime, ako se proda „Telekom Srbija“, verovatnoća da tržište telekomunikacija bude monopolizovano ili kartelizovano nije mala, a novi strani vlasnik će najverovatnije otpustiti veliki broj radnika radi postizanja što većeg profita, za šta postoje primeri u susednim zemljama. Imajući u vidu da su zainteresovani kupci uglavnom operatori pod kontrolom vlada drugih zemalja, može se očekivati da bi „Telekom Srbija“ ako bude prodat, bio preusmeren na dobavljače iz zemlje operatora kupca, kao što je praksa kod drugih operatora sa sličnom vlasničkom strukturom. Na taj način će dugoročno biti ugrožena srpska IKT industrija i strateška sposobnost Srbije da ima nezavisnu proizvodnju i razvoj u IKT oblasti. Zato pitamo kako Vlada planira da obezbedi budući strategijski razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije, pošto otuđi telekomunikacionu infrastrukturu – nacionalni resurs od neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, i ostale institucije od javnog značaja.

Prodajom „Telekoma“ će se značajno smanjivati obim domaće telekomunikacione industrije, a i mogućnost da se mladi zaposle u zemlji. Time će se smanjivati zainteresovanost studenata za elektrotehnički i druge tehničke fakultete, koji su do sada pružali najkvalitetniju nastavu i obuku u Srbiji i u Republici Srpskoj. Takođe, bez praktičnih iskustava i aktivnog učestvovanja u razvoju, profesori na elektrotehničkim fakultetima neće moći više da obezbede kvalitetnu nastavu i obuku stručnjaka u ovoj oblasti na nivou na kojem je postojala do sada. Iako se u ovom trenutku ne može predvideti pravna forma nameravane prodaje, upozoravamo da je Ustavom Republike Srbije jasno određeno da su dobra od opšteg interesa u državnoj svojini i da se samo pojedina prava na dobrima u opštoj upotrebi mogu otuđiti privatnim licima.

Svaki budući kupac „Telekom Srbija“ treba da zna će sudovi poništiti prodaju koja je suprotna Ustavu i zakonu. Takođe, prodaja tako značajne kompanije kakva je „Telekom Srbija“ ugrožava trajne interese Republike Srbije na teritoriji njene južne pokrajine Kosovo i Metohija, s obzirom na brojnu infrastrukturu, frekvencijski opseg i druga legitimna prava države na teritoriji pod privremenom upravom UN. Zbog svega navedenog apelujemo na Vladu da odgovorno preispita svoju nameru da proda „Telekom Srbija“, analizirajući iskustva drugih zemalja i sve moguće posledice po privredu, ekonomiju, obrazovanje i razvoj Srbije, i da obustavi proces prodaje „Telekom Srbija“. Ukoliko postoje problemi u efikasnoj organizaciji „Telekom Srbija“, članovi ove grupe i ostale kolege stoje na raspolaganju da pomognu stručnim savetima i svojim međunarodnim iskustvom.

Potpisnici

AKADEMICI (24): 1. Prof. dr Jasmina Vujić, redovni profesor, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA. Inostrani član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Inostrani član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS). Berkeley, CA, USA 2. Prof. dr Branko Kovačević, redovni profesor i dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Bivši Rektor Beogradskog univerziteta. Beograd, Srbija 3. Dr Predrag Petrović, naučni savetnik, Institut IRITEL, Beograd, Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 4. Prof. dr Zoja Popović, Distinguished Professor, Hudson Moore Jr. Endowed Chair, Dept. of Electrical, Computer and Energy Engineering, University of Colorado, Boulder, CO, USA. Inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Boulder, CO, USA 5. Prof. Dr Miloš D. Ercegovac, redovni profesor, Computer Science Department, Henry Samueli School of Engineering and Applied Science, University of California at Los Angeles, CA, USA. Inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). 6. PROF. DR DEJAN POPOVIĆ, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Beograd, Srbija 7. PROF. DR ALEKSANDAR SEDMAK, dipl. inž. Mašinstva, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bivši pomoćnik ministra u Vladi Republike Srbije zadužen za tehnološki razvoj i inovacionu delatnost u Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 8. PROF. DR GORDANA VUNJAK-NOVAKOVIĆ, Mikati Foundation Professor of Biomedical Engineering, Professor of Medical Sciences (in Medicine), Director, Laboratory for Stem Cells and Tissue Engineering, Columbia University, New York, NY, USA. Member of USA National Academy of Engineering, National Academy of Medicine, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Član (iz Srbije) Academia Europea. 9. DR MILOLJUB SMILJANIĆ, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 10. PROF. DR BRATISLAV MILOVANOVIĆ, Singidunum univerzitet. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 11. PROF. DR MARIJA S. TODOROVIĆ, ASHRAE Fellow, REHVA Fellow, Member of World Academy of Art and Science, Visiting Professor of Southeast University, School of Energy and Environment, China. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 12. PROF. DR GRADIMIR V. MILOVANOVIĆ, Matematički institut SANU, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 13. MAGISTAR DRAGOLJUB ANTIĆ, magistar elektrotehničkih nauka, dipl. inž. elektrotehnike, redovni član Petrovske akademije nauka i umetnosti (PANI), Beograd, Srbija 14. PROF. DR MIROSLAV BENISEK, redovni profesor, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (SANU). Beograd, Srbija 15. PROF. DR BORISAV STOJKOV, Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). 16. PROF. DR VASKRSIJA JANJIĆ, redovni profesor i naučni savetnik, redovni član i podpredsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS). Banja Luka, Republika Srpska 17. PROF. DR GORAN JANKES, profesor Mašinskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu, dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 18. PROF. DR SLOBODAN REMETIĆ, redovni profesor Univerziteta u Nišu, upenziji, redovni član i član Predsjedništva Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske ANURS). 19. PROF. DR BRANKO LETIĆ, profesor emeritus Univerziteta u Istočnom Sarajevu i dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS), Istočno Sarajevo, Republika Srpska 20. PROF. DR KOSTA ČAVOŠKI, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, dopisni član Srpske akademije nauka i umtnosti (SANU). Beograd, Srbija 21. PROF. DR MIRKO VUJOŠEVIĆ, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 22. PROF. DR BRANKO DOKIĆ, dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luki, bivši ministar za saobraćaj i veze u Vladi Republike Srpske, i za komunikacije i transport u Savjetu ministara Bosne i Hercegovine. Inostrani član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Banja Luka, Republika Srpska 23. PROF. DR SLOBODAN KRČEVINAC, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu u penziji. Trenutno je u radnom odnosu sa Ekonomskim institutom u Beogradu. Dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd, Srbija 24. PROF. DR MLAĐEN KOVAČEVIĆ, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji. Član Ekonomske akademije nauka. Beograd, Srbija PROFESORI UNVERZITETA (60) koji nisu akademici: 25. PROF. DR JOZO DUJMOVIĆ, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji, San Francisco, CA, USA 26. PROF. DR ALEKSANDRA SMILJANIĆ, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bivša Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo. Beograd, Srbija 27. PROF. DR DRAGAN MAKSIMOVIĆ, ECEE Department, University of Colorado, Boulder, CO, USA 28. PROF. DR VLADIMIR M. STOJANOVIĆ, vanredni profesor, Department of Electrical Engineering and Computer Science, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA. 29. PROF. DR VLAJKO KOCIĆ, redovni profesor, Department of Mathematics, Xavier University of Louisiana, New Orleans, LA, USA 30. PROF. DR SRBIJANKA TURAJLIĆ, profesor Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji. Beograd, Srbija 31. PROF. DR JERNEJ POLAJNAR, Associate Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada 32. PROF. DR MILORAD JEREMIĆ, profesor Fizičkog fakulteta za fizičku hemiju u penziji, Beograd, Srbija 33. PROF. DR ZORICA V. ĐORĐEVIĆ, Ph.D., UMASS, Boston, NA, USA 34. PROF. DR MILICA BAKIĆ-HAYDEN, University of Pittsburgh, Pittsburgh, PA, USA 35. PROF. DR LJUBISA ADAMOVIC, dekan medjunarodih poslediplomskih studija Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD), Univerziteta za mir UN 36. PROF. DR PETAR KOČOVIĆ, dipl. inž. mašinstva, zastupnik konsultantske kompanije „Gartner“, Beograd, Srbija 37. PROF. DR SVETLANA AVRAMOV-ZAMUROVIĆ, Ph.D., Professor of Systems Engineering, US Naval Academy, USA 38. PROF. DR JELICA PROTIĆ, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija 39. PROF. DR DUŠAN STIPANOVIĆ, Ph.D. in Electrical Engineering, Associated Professor in Industrial and Enterprise Systems Engineering, University of Illinois, Urbana-Champaign, IL, USA 40. PROF. DR LJILJANA TRAJKOVIĆ, redovni profesor, School of Engineering Sciences, Simon Fraser University, Vancouver, BC, Canada 41. PROF. DR OLIVERA STANOJLOVIĆ, MD, PhD, Institute of Medical Physiology „Richard Burian“, Faculty of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia 42. PROF. DR. JASMINKA NINKOVIC, Associate Professor, Economics Department, History and Social Sciences Division, Oxford College of Emory University, GA, USA. 43. PROF. DR HELENA LONČAR-STEVANOVIĆ, Institut za fiziologiju Medicinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu. Beograd, Srbija 44. PROF. DR DRAGAN RADENOVIĆ, vajar i predsednik Kulturnog kluba udruženja SRPSKI KRIVAK 45. PROF. DR VLADANA LIKAR SMILJANIĆ, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji. Direktor Računarskog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji. Beograd, Srbija 46. PROF. DR JOVAN FILIPOVIĆ, Ph.D. ME i Ph.D. PA, redovni profesor FON-a, Univerzitet u Beogradu. Beograd, Srbija 47. PROF. MICHAEL PRAVICA, Ph.D., Associate Professor of Physics, Department of Physics & Astronomy, University of Nevada, Las Vegas, NV, USA 48. DOC. DR STOJAN ŠTUKA, Istočno Sarajevo, Republika Srpska 49. PROF. DR MILOŠ DOROSLOVAČKI, vanredni profesor, Odsek za elektrotehniku i računarsku tehniku, Univerzitet DŽordža Vašingtona. Washington, D.C., USA 50. PROF. DR DRAGOLJUB J. KEČKIĆ, vanredni profesor Univerzitet u Beogradu – Matematički fakultet. Beograd, Srbija 51. PROF. DR ALEKSANDAR LIPKOVSKI, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu – Matematički fakultet. Beograd, Srbija 52. PROF. DR MILOŠ POPOVIĆ, Assistant Professor, Department of Electrical, Computer and Energy Engineering, University of Colorado, Boulder, CO, USA 53. DOCENT DR BRANISLAV PRVULOVIĆ, Univerzitet u Beogradu Matematički fakultet, Beograd, Srbija 54. PROF. DR SINIŠA RANĐIĆ, Fakultet tehničkih nauka, Čačak, Srbija 55. PROF. DR BLAGOJE BABIĆ, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji 56. PROF. DR VLADIMIR GREČIĆ, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji. Beograd, Srbija 57. PROF. DR ĐORĐE BEK-UZAROV, profesor uiverziteta u penziji, Beograd, Srbija 58. PROF. DR DANKO JOCIĆ, redovni profesor Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 59. DOCENT DR MILICA RANČIĆ, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 60. PROF. DR DRAGANA MITROVIĆ, redovni profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, direktorka Centra za azijske studije, član Odbora za ekonomske nauke SANU. Beogra, Srbija 61. PROF. DR JOVAN B. DUŠANIĆ, šef Katedre za ekonomiju, Beogradska poslovna škola, profesor na Ekonomskim fakultetima u Beogradu, Banja Luci i Srpskom Sarajevu. Beograd, Srbija. 62. PROF. DR IVAN DOJČINOVIĆ, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, prodekan, predsednik Društva fizičara Srbije. Beograd, Srbija 63. PROF. DR. BRATISLAV OBRADOVIĆ, vanredni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Beograd, Srbija 64. PROF. DR ALEKSANDAR JOVOVIĆ, profesor, Mašinski fakultet Beogradskog univerziteta, Beograd, Srbija 65. DOC. DR RADIVOJE ĐURIĆ, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 66. PROF. DR DUŠAN VUČIĆEVIĆ, M.D., J.D., Professor Emeritus, Rush University. Advokat u aktivnoj praksi u državi Ilinois. Chicago, Illinois, USA 67. DOC. DR BRANKO DRLJAČA, Univerzitet u Prištini, Kragujevac, Srbija 68. PROF. DR MILKA DREZGIĆ, Beograd, Srbija 69. PROF. DR SLOBODAN ANTONIĆ, profesor Filosofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 70. PROF. DR DEJAN RAKOVIĆ, redovni profesor Eelektrotehničkog fakuletata Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 71. DOC. DR ZORAN ČVOROVIĆ, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija 72. PROF. DR VIŠESLAV HADŽI-TANOVIĆ, predsednik, Udruženje „Privatni lekari Srbije“, Beograd, Srbija 73. PROF. DR MILORAD KURAICA, redovni profesor Fizilkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 74. PROF. DR MILORAD BOŽIĆ, redovni profesor Univerziteta u Banjoj Luci, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Banjoj Luci za period 2002-2008. godine. Banja Luka, Republika Srpska 75. PROF. DR BRANKO BLANUŠA, prodekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luki, Banja Luka, Republika Srpska 76. PROF. DR ZORAN ĐURIĆ, prodekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luki, Banja Luka, Republika Srpska 77. PROF. DR MOMIR ĆELIĆ, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luki, Banja Luka, Republika Srpska 78. DOCENT DR JOVANA GOJANOVIĆ, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 79. DOCENT DR ĐORĐE ČANTRAK, dipl.inž.maš., Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 80. PROF. DR SLOBODAN ĆUK, a full-time Professor of Electrical Engineering at the California Institute of Technology until January 1, 2000. In 1979, Dr. Ćuk founded TESLAco. Irvine, CA, USA 81. PROF. DR MIROSLAV TRAJANOVIĆ, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš, Srbija 82. PROF. DR NENAD P. CAKIĆ, redovni profesor Elektrotehničkig fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 83. PROF. DR MILAN MERKLE, redovni profesor Elektrotehničkig fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 84. PROF. DR LJUBODRAG SAVIĆ, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Redovni član Naučnog društva ekonomista. Beograd, Srbija DOKTORI NAUKA (48) koji nisu profesori univerziteta i akademici: 85. DR DESANKA POLAJNAR, dipl. ing. EE, Adjunct Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada 86. DR SVETISLAV ĐURIĆ, Ph.D. EE, San Ramon, CA, USA 87. DR MIRJANA PETROVIĆ, Ph.D. EE, San Diego, CA, USA 88. DR RADE PETROVIĆ, Ph.D. EE, San Diego, CA USA 89. DR ĐORĐE TOMAŠEVIĆ, Ph.D., specialist scientist, South African Nuclear Energy Corporation (NECSA), Pretoria, South Africa 90. DR RUŽICA NIKOLIĆ, naučni savetnik u penziji, Beograd, Srbija 91. DR MILOŠ JORGOVANOVIĆ, Ph.D. EECS, Systems Architect, Amazon Lab126, Silicon Valley, CA, USA 92. DR. ENG. MIOMIR B. DJORDJEVIC, menadžer istraživačkih projekata u penziji, ITW Inc., Center for Innovations, Wheeling, Illinois, USA 93. DR ZORAN ĐORĐEVIĆ, Ph.D., NTT DATA, Inc. Boston, MA, USA 94. DR SONJA KOTLICA, Ph.D., J.D., Washington D.C., USA 95. DR VOJIN JOKSIMOVIĆ, Ph.D. NE, Consultant, Escondido, CA, USA 96. DR BOJANA RANKOV PETROVIĆ, saradnik u nastavi, Institut za medicinsku fiziologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija 97. DR LAZAR SUPIĆ, Ph.D., MSEE, Dipl Ing. EE, Postdoctoral Fellow, Department of Nuclear Engineering & Radiological Sciences, University of Michigan, Ann Arbor, MI, USA 98. DR VLADIMIR MILOSAVLJEVIĆ, Ph.D. in EE, Postdoctoral Fellow, Department of Electrical Engineering and Computer Science, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA 99. DR ZORAN STARČEVIĆ, Zlatibor, Srbija 100. DR RADOJKA SMITH, Dr. Sci., Carlsbad, CA, USA 101. DR ZORKA VUKMIROVIĆ, naučni savetnik u penziji, Beograd, Srbija 102. DR RADMILO BOŽINOVIĆ, Ph.D., San Jose, CA, USA 103. DR DRAGO INĐIĆ, Ph.D. London Business School, Partner, Sunningdale Capital, London, UK 104. DR JELENA GOĐEVAC, Ženeva, Švajcarska 105. DR DUŠAN ĆOSO, Ph.D. Mechanical Engineering, San Francisco, CA, USA 106. DR. ZORAN POPOVIC, Ph.D, M.Eng, Dipl.Ing, Research Fellow Xerox Corporation (u penziji) 107. DR ZORICA MILANOVIĆ, dipl. inž. saobraćaja, profesor strukovnih studija, Viša železnička škola strukovnih studija, Beograd, Srbija 108. DR TAMARA POLAJNER, Research Associate, Computer Laboratory, University of Cambridge, UK 109. DR BOGDAN KOSANOVIĆ, Ph.D. EE, Manager, Texas Instruments, Inc., Bethesda, Maryland, USA 110. DR JASMINA PAVLIN, Manager, Intel Co., Santa Clara, USA 111. DR IGOR PAVLIN, Director of Data Architecture, Santa Clara, USA 112. DR NIKOLA MILIVOJEVIĆ, VP of Engineering at Bright Energy, Boulder, CO, USA 113. DR MIŠA ĐURKOVIĆ, viši naučni saradnik, Institut za evropske studije, Beograd, Srbija 114. DR BRANISLAV RADAK, Ph.D. University of Maryland, Director at Citigroup, New York, USA. 115. DR DIMITAR ALTIPARMAKOV, reaktorski fizičar u penziji, Canada 116. DR IRA KONVALINKA, Ph.D. EE, Founder and Chief Consultant at DSPOmnia Inc., Toronto, ON, Canada 117. DR JELENA KOVAČEVIĆ DOJČINOVIĆ, Astronomska opservatorija, Beograd, Srbija 118. DR IVAN RADOVIĆ, viši naučni saradnik, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Beograd, Srbija 119. DR RADOVAN D. ILIĆ, Institut za nuklearne anuke „Vinča“, Laboratorija za fiziku, Beograd, Srbija 120. DR TANJA MAKSIN, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Beograd, Srbija 121. DR MILOŠ HADŽIDREZGIĆ, Beograd, Srbija 122. DR SNEŽANA SPASIĆ, Ph.D., Senior Research Associate (Associate Research Professor) Institut za hemiju, tehnologiju, i metalurgiju – Centar za hemiju, Laboratorija za biotehnologiju, Fakultet za hemiju, Beograd, Srbija