Predsednik je uoči pandemije definisao tri najveće bezbednosne pretnje za Srbiju: nedostatak ekonomske bezbednosti, dešavanja u regionu i dešavanja u svetu. Preciziravši da su to: „galopirajući javni dug, odnosi sa Prištinom i globalna dešavanja poput trgovinskih sankcija“.
Korona je međutim srušila šahovsku tablu sveta i nametnula novu igru čija su pravila nepoznata a svaki dan se menjaju.
Budućnost Srbije u svetu sa kovidom svedena je na dve opcije: da se zatvori i samoizoluje, ili otvori i pokuša da se integriše u svetsku zajednicu naroda.
Ovo je pitanje političke vlasti, ne ekonomije.
Ignorisanje stvarnosti odgovara autoritarnom režimu, da bi u zatvorenom sistemu zadržao apsolutnu moć. Integracija demokratskom, jer moć autoritarnog režima u otvorenom sistemu postaje relativna.
Promena danas međutim neće značiti promenu vlasti već drukčiju primenu vlasti. Državna uprava morala bi da bude isključivo administrativnog karaktera, a njen angažman vezan samo za ekonomske, ne i političke interese države. Stoga je administrativna vlada koju u potpunosti čine profesionalni privrednici prvorazredna politička nužnost u modernizaciji srpske države. Pre svega zato što se time harmonizuju ekonomski i politički interesi i stvara mogućnost da se putem ekonomske aktivnosti administrativne vlade državna politika rasprostire na celokupnoj teritoriji Srbije.
Značajan broj uspešnih privrednika i preduzetnika stavio se svojevremeno na raspolaganje predsedniku pro bono, prvenstveno radi rešavanja nagomilanih problema u državnim kompanijama. Nesporno je da bi javna preduzeća koja stvaraju primarne resurse trebalo da vode ljudi sa rezultatom koji slede politički autoritet predsednika, čime se poštuje i autoritet države i njeni interesi.
Stoga je logično da se pod njihovim rukovodstvom izađe na svetsku berzu i ponudi javno-privatno partnerstvo u velikim javnim preduzećima (Telekom, EPS, Srbijagas, Železnica, Putevi… ali i komunalna lokalna preduzeća). Takva promena međutim iziskuje rekonstrukciju na više nivoa. Nakon konsolidacije, prvi je da se izvrši procena tih kompanija i podela besplatnih akcija svim građanima Srbije u odnosu 49/51 u korist Republike Srbije. Na taj način stvoriće se neophodna sredstva brzo, umanjiti javni dug u značajnoj meri i neutralisati nezadovoljstvo građana kojima očigledno ubrzano preti siromaštvo i nezaposlenost.
S druge strane, posao premijera biće da u koordinaciji sa ambasadorima vrši pripreme za integraciju u novu „Jaltu“ i pronađe najbolje mesto za Srbiju u preuređenju međudržavnih odnosa koje je u toku. I da upotrebi sve svoje umeće da to mesto zavisi od Srbije.
Ovo su po mom mišljenju dve jasne i konkretne tačke budućeg programa vlade kojima zemlja može da prebrodi nekoliko neizvesnih narednih godina. Ove tačke treba da postepeno sledi podizanje domaće industrije i poljoprivrede.
Sve mimo toga parafraza je ideje knjige „Put u ropstvo“ Fridriha fon Hajeka: „Budući događaji razlikuju se od sadašnjih po tome što znamo njihov ishod.“
Autor je pravnik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.