Premijer treba da bude preduzetnik

Iz dana u dan raste neizvesnost oko mogućeg sudskog raspleta posle niza ubedljivih dokaza o nedozvoljenim radnjama na i oko izbora.

I pored te neizvesnosti u javnosti se uveliko licitira s imenima mogućih kandidata za ministre i premijera. U kadrovskoj vrtešci po starom običaju neki dosadašnji ministri premeštaju se u druge fotelje, a u igri su i neka nova (do sada nepoznata) imena.

U nagađanjima javnosti, zakulisnim političkim trgovinama i izjavama državnih zvaničnika razmišlja se na stari način kakav je (i u svetu) važio do pre nekoliko meseci. Previđaju se sasvim promenjene okolnosti i nova pravila izazvana pandemijom korona virusa.

Nova društvena-ekonomska kriza otvorila je mnoge nepoznanice i najavila zahtev za sasvim drugačijim pristupom upravljanja državom.

U mnogim državama započelo je temeljno preispitivanje i redefinisanje uloge vlade kao izvršne vlasti.

Sada već odlazeća srpska Vlada s premijerkom Anom Brnabić napravljena je u junu 2017. godine kao tim menadžera sa zadatkom da „održava temperaturu“ već stvorene povoljnije poslovne klime na koju su presudno uticale započete ali (političkom voljom) nedovršene strateške ekonomske reforme.

Upravljačka filozofija tog borda direktora-ministara zasnivala se na tezi da su progres i rast mogući samo daljim, ali sitnijim, popravkama poslovnog ambijenta bez seciranja dela ozbiljno bolesnog državnog tkiva.

Smanjivane su takse i pojedini doprinosi, olakšavano zapošljavanje, uvođena e-uprava ali se ništa nije radilo na jačanju vladavine prava i reformi državnih preduzeća.

To je bio ključni uzrok što Srbija nije mogla da beleži veće stope rasta od onih koje je postizala u prethodne tri godine.

Ova ili slična menadžerska ekipa mogla bi na dosadašnji način da upravlja Srbijom i narednih godina, do novih (vanrednih ili redovnih) izbora da se proletos nije pojavila pandemija korona virusa i uzdrmala ekonomske temelje civilizacije.

Odjednom se ispostavilo da više ne važe neki davno uspostavljeni i godinama etablirani principi poslovanja, proizvodnje, trgovine, saobraćaja, bankarstva, raspodele, putovanja…

Za samo tri meseca urušile su se privrede nekih od najvećih država sveta, globalna ekonomija našla se na ivicu kolapsa a neki principi globalizacije stavljeni su na preispitivanje.

Vodeći svetski mislioci, političari i poslovni lideri grozničavo tragaju za novom paradigmom opstanka, poslovanja i razvoja država i kompanija.

Osim što oseća snažne posledice globalne ekonomske krize, za Srbiju je dodatni problem to što nije završila sistemske reforme i zaokružila poslovni ambijent.

U takvim globalnim okolnostima ni nova srpska Vlada (ako je sada bude) neće nimalo smeti da liči na prethodnu. Jer, Srbija 2020. godine nije ista kao Srbija 2017. godine.

Licitiranje s imenima Jorgovanke Tabaković, Branislava Nedimovića, Siniše Malog, Ane Brnabić, Miloša Vučevića kao premijerom nove Vlade zvuči promašeno i anahrono posle pohare korona krize u svetskoj pa i srpskoj ekonomiji.

Srbiji više nije potrebna Vlada menadžera koji će „na sitno“ i po diktatu predsednika države da popravljaju poslovni ambijent, držeći se parole „seci uši, krpi d…“.

Nije više dovoljno ni opšte popravljanje poslovnog ambijenta koje podrazumeva smanjenje poreza na dobit za sva preduzeća, efikasniju državnu administraciju, nezavisno pravosuđe i nisku korupciju.

To jeste poželjno, ali nedovoljno. Sve te mere spadaju u bukvar ekonomske higijene (kao svakodnevno tuširanje, pranje zuba, promena rublja).

Korona kriza dovela je u pitanje ceo dosadašnji koncept razvoja svih država pa i Srbije. Treba promeniti strukturu nacionalne ekonomije ali tako da podsticajne mere ne važe generalno nego da vode njenoj željenoj strukturi.

Primera radi, opšte poboljšanje investicione klime može usmeriti ulaganja u neželjene sektore (recimo, šrafciger industriju). U takvim uslovima više ne pomažu menadžeri-ministri.

Ono što je Srbiji sada potrebno je premijer-preduzetnik koji ima viziju, hrabrost da je saopšti, znanje da je sprovede i spremnost da pametno rizikuje.

Naravno, da bi bio pun pogodak da i najveći broj ministara liči na takvog premijera-preduzetnika i da su još i odlikaši (izvrsni u svom poslu).

Srbiji je, kao i svetu, potrebna nova ekonomska paradigma zasnovana na pandemijskom iskustvu i postkoronarnoj stvarnosti.

Uklapanje u tu novu stvarnost ne podrazumeva samo inkorporiranje prepravljenih do sada proklamovanih razvojnih modela i pravaca razvoja Srbije.

Nova paradigma podrazumeva istinski kopernikanski obrt u poimanju privrede, ekonomskog razvoja i društvenog progresa zašta su potrebni na rizik spremni odvažni vizionari i – ljudi od znanja.

Političari s originalnom, vlastitom, inovativnom vizijom budućnosti srpske ekonomije i privrede u koju su ugrađene mere za realizovanje njihove željene strukture.

Izbor nove Vlade mogao bi da bude poslednja prilika za neophodan raskid s odomaćenim shvatanjem da Srbiji treba Vlada bezličnih i beskičmenjaka „ministara“ koji samo razmišljaju kako će usrećiti „šefa“.

Bude li se nova Vlada držala samo onoga što je do sada radila i onoga što je zapisano u predizbornom programu SNS-a za privlačenje birača, biće to kolosalno propuštena prilika.

Nastavi li se s takvom praksom Srbija nema šta da traži u novoj globalnoj ekonomskoj utakmici.

Autor je novinar