foto BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆTrećeg dana vanrednog zasedanja Narodne skupštine, problem sa projektom vađenja i obrade jadarita nam se, igrom slučaja, javio u dve forme.
Na jednoj strani, premijer Vučević je, nevoljno komentarišući napade opozicije zbog potpisivanja Memoranduma o razumevanju u vezi sa kritičnim sirovinama sa kancelarom Šolcom i sekretarom Šefčovičem, rekao da se zalaže za održivi razvoj.
S druge strane, istog dana je u jednom ogranku čuvenog naučnog časopisa „Nature“, grupa srpskih naučnika zaposlenih u srpskim i američkim naučnim i obrazovnim institucijama predstavila rezultate sopstvenog istraživanja na širem području potencijalnog rudnika u Gornjim Nedeljicama.
Iako ne pokriva sve moguće efekte vađenja i obrade jadarita, ovo istraživanje ukazuje na nekoliko važnih štetnih posledica po prirodu i ljude u ovom području i šire.
Vrlo brzo po završetku skupštinske diskusije premijer Vučević nam se prikazao u svom janusovskom dvoličju. Malo nakon što je istakao da se zalaže za održivi razvoj, on je, kao da odgovara na pomenuti izveštaj naučnika, na svom X profilu nastupio kao propagandista zainteresovanog investitora, objavljujući pet „zelenih“ činjenica o projektu „Jadar“.
Kažem propagandista zato što je od ovih pet činjenica samo jedna stvarna činjenica, a sve ostale obećanja. A u ovoj zemlji smo naučili da obećanjima vladajućeg režima ne verujemo.
Na koliko hektara bi se rudnik stvarno zaustavio, kako bi funkcionisala hidroizolacija otrovne deponije tokom 50 eksplatacionih i kasnijih 500+ godina, koliko hektara i kakve šume bi stvarno bilo zasađeno?
To bi u najvećoj meri zavisilo od domaćih institucija koje bi nadzirale ispunjavanje obećanih standarda, a naše institucije se na međunarodnoj listi pouzdanosti kotiraju veoma nisko, obrnuto od visokog položaja Srbije na indeksu korupcije. Dakle, NE VERUJEMO VAM!
Premijer Vučević o održivom razvoju očito uči iz slikovnice iz koje je preuzeo sličice za svoju objavu na X-u. Naši naučnici su mu pokazali u nešto više detalja šta razmišljanje o održivom razvoju stvarno znači.
A temeljnije razmišljanje u tom pravcu bi dodalo još dimenzija i podataka kojih u njihovom tekstu, ograničenom redakcijskim propozicijama o dužini, nema. A sigurno ih ima u studiji uticaja koju je investitor dužan da uradi poštujući međunarodne standarde (najčešće Svetske banke).
Međutim, konačnu reč o održivosti ovakvog projekta ne treba da dâ investitor, pa ni Svetska banka, nego građani ove zemlje. Kako nalažu i zdrav razum i iskustvo iz prakse konačnu reč treba da daju kvalifikovani građani ove zemlje, tj. naučnici iz svih oblasti relevantnih za ovaj projekat.
Te relevantne oblasti se svakako mogu spakovati u tri osnovna polja između kojih se traži balans u održivom razvoju: ljudi, priroda, privreda (čuvena 3P: people, planet, profit).
Dodajmo ovome i sve češće razmatranu četvrtu oblast, kulturu, jer se ona kroz isotrijsko sećanje i materijalno nasleđe veoma jako ističe na do sada organizovanim protestima građana protiv projekta „Jadar“.
Budimo realistični: ljudska civilizacija se u svom razvoju veoma oslanja na tehnologije i to je gotovo nemoguće zaustaviti ili okrenuti u drugom pravcu. Zbog toga će razmatranje rudarenja, u najširem smislu te reči, stalno biti na agendi.
Poluperiferijskoj zemlji, kakvom Srbiju održava vladajući režim, ovo pitanje će nametnuti globalni trendovi, ako ga već ne otvorimo sami. To sada gledamo u velikom formatu, kada moćne međunarodne kompanije i političari velikih sila (svih!) Srbiji namenjuju položaj evropske kloake.
Zato se nama u Srbiji pitanje održivog razvoja otvara u samoj svojoj suštini: šta mi ovde hoćemo da čuvamo i negujemo, ljude ili profit? Od diskusije o tome ne treba bežati, kad je već nismo pokrenuli na temi starih rudarskih lokacija, Bora i Majdanpeka.
Ako želimo da preživimo kao društvo ili makar kao zajednica, treba da potegnemo sve svoje resurse da pronađemo najbolji odgovor. I tu leži ključni problem sa ovom vlašću i premijerom Vučevićem kao njenim eksponentom.
Način vladavine aktuelnog režima ne voli kritičku diskusiju, štiteći svoju nekompetentnu strukturu zaobilazi domaće izvore pameti, štiteći profit kompradorske elite zanemaruje i ljude i prirodu. Ako se neko pita kome da veruje u ovom slučajnom okršaju Vučevićeve vizije održivog razvoja i one koju su predstavili pomenuti domaći naučnici, biću slobodan da mu prevedem dilemu na sledeći način: da li da verujem grupi doktora nauka čije istraživanje je prošlo skrupuloznu proceduru uglednog naučnog časopisa ili profesionalnom političaru iz zemlje slabih institucija koji svoju viziju održivog razvoja (ako je to vizija Vlade Republike Srbije, utoliko gore) predstavlja na mreži X?
Nije slučajno što se 16. cilj globalne UN Agende održivog razvoja do 2030. odnosi na jačanje institucija. Evo nam idealne prilike da krenemo u tom pravcu: uspostavite uređen, otvoren i transparentan dijalog o održivom razvoju Srbije, pustite najkvalifikovanije da diskutuju o tome i omogućite građanima da učestvuju u odlučivanju.
Autor je profesor univerziteta, potpredsednik Srbija centra
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
