Premijerka kao bejbisiterka

U Srbiji se prema LGBTIQ osobama ispoljava socijalna distanca u najvišoj meri (čak 78 odsto ispitanih prema istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ne želi za šefa, prijatelja, komšiju, porodicu osobe iz LGBTIQ zajednice). LGBTIQ osobe i dalje trpe diskriminaciju, a neretko i nasilje. U Srbiji nije pravno prepoznato partnerstvo između dve osobe istog pola, nije dozvoljena veštačka oplodnja ženama bez partnera ili istopolnim partnerkama, nije dozvoljeno surogat majčinstvo, a usvajanje od strane samohranog roditelja, iako ne izričito zakonom zabranjeno, u praksi je skoro nemoguće.

Kako onda, u ovakvim okolnostima, istopolno orijentisane osobe postaju roditelji u našoj zemlji?

Ženski parovi odlaze u banke sperme u inostranstvo, jer kod nas takva ustanova još ne postoji. Žena koja je na taj način rodila dete tretira se kao samohrana majka, a druga pravno nema nikakav status. Sva roditeljska prava partnerke biološke majke, ograničena su rokom trajanja emotivne veze, a kasnije ako dođe do razlaza, od dobre volje biološke majke. Muški parovi najčešće pribegavaju surogat majčinstvu van granica naše zemlje, gde kupuju jajnu ćeliju, a potom se tretiraju kao samohrani očevi.

Od dolaska na radno mesto premijerke do danas, Ana Brnabić činilo se da ne deli probleme LGBTIQ zajednice kojoj i sama pripada. Sada se međutim ispostavlja da to više nije slučaj.

Premijerka, iako je imala daleko pogodnije finansijske mogućnosti nego gotovo bilo koja istopolno orijentisana osoba u Srbiji, ona malom Igoru, sa pravnog aspekta, nije ništa više od bejbisiterke ili komšinice. U slučaju bolesti na primer ne može sa njim da ostane u bolnici kao drugi roditelj, niti može biti upisana u njegov izvod iz matične knjige rođenih kao drugi roditelj. Premijerka zato danas, više nego ikad, ima moralnu obavezu da sada, kada je postala roditelj, učini nešto za roditeljstvo svih koji nailaze na prepreke.

Zahtevi su jasni:

– da se istopolna partnerstva legalizuju u Srbiji zakonski u skladu sa potrebama građanki i građana Srbije koji žive ili planiraju da žive u takvim zajednicama, kao i u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava iz 2017. u slučaju Orlandi i dr. protiv Italije. Tom presudom se nalaže članicama Saveta Evrope, dakle i Srbiji, da legalizuju onaj vid istopolnih zajednica na način na koji smatraju da je prilagođen njihovim specifičnim uslovima, jer je pravna praznina tj. nepostojanje pravne regulative neprihvatljivo;

– da legalizuje surogat materinstvo;

– da olakša procedure usvajanja.

Dok se ta pitanja ne regulišu, imaćemo građane koji nemaju jednako pravo na roditeljstvo, decu koja su građani drugog reda, premijerku koja je svojom voljom diskriminisana. Čestitam dolazak sina, sa željom da uz benkicu iz paketa „bebo dobro došla“ dobije i status ravnopravnog građanina.

Autorka je aktivistkinja Gayten LGBT