Preminuli od kovida, sa njim ili zbog njega

Skupo plaćen i pompezno uveden integrisani elektronski sistem praćenja obolevanja i umiranja marta 2020. godine raspao se tri meseca kasnije kada je Natalija Jovanović iz BIRN-a pokazala da su precizno beleženi brojevi umrlih trostruko umanjivani radi obmanjivanja javnosti.

Posle te bruke pristupilo se mistifikaciji procesa evidentiranja smrti i, posebno, njenih uzroka, kao da je reč o izuzetno delikatnom i neizvesnom istraživačkom poduhvatu.

U stvarnosti, način da se zapiše nečija smrt, uz njen uzrok, „pronađen“ je još krajem XVI veka u Londonu i od tada je usavršavan, tako da su naše vlasti pretprošlog proleća u roku od dva sata, dakle u realnom vremenu, znale za svako obolevanje, smeštanje u bolnicu ili umiranje.

Znale su i kasnije, ali od kada se umešala pronicljiva Natalija, lekari iz Kriznog štaba odluke su navodno donosili prostim razmišljanjem, a pred dolazak na konferenciju za štampu doturana im je ceduljica sa nekim brojevima, koje bi samo pročitali, bez udubljivanja i razumevanja sadržaja.

Epidemija je u Srbiji bilo i ranije, pa su epidemiolozi i drugi lekari svakog jutra telefonom dostavljali podatke sa terena.

Da je trebalo, oslanjali bi se na telegraf, radioamatere, ili golube pismonoše, a jedino je bilo važno da se što pre sagleda stvarno stanje. Radi boljeg uvida, uvođen je i tzv. aktivan epidemiološki nadzor.

Odlučivanje o protivepidemijskim merama bez brojčanog uvida u situaciju ima smisla koliko i traganje za dalekim zvezdama bez teleskopa.

Ostavimo po strani podvale sa obolevanjem, pa se zadržimo samo na umiranju.

Stvar je vrlo jednostavna.

Niko ne može da bude sahranjen bez popunjene potvrde o smrti, čiji je sastavni deo zapis o uzroku smrti.

Pojava kovida 19 dovela je do uvođenja dve nove šifre: U07.1 ako postoji, i U07.2 ukoliko ne postoji laboratorijska potvrda dijagnoze.

Čak i bez izolacije virusa i/ili pozitivnog PCR testa, dijagnoza se obično lako postavlja na osnovu kliničke slike i epidemioloških podataka.

Po uputstvu SZO, kao kovid 19 beleži se i sumnja na ovu infekciju.

Taj stav je na početku epidemije potvrdio i predsednik Vučić u svojstvu kopredsednika Kriznog štaba.

Dakle, *OD* kovida 19 je umro sirotan kome ni mehanička ventilacija (respirator) nije pomogla, ali i njegov sapatnik u istoj kovid bolnici pogođen fatalnim šlogom, dok se borio sa novim virusom korona, jer da nije bio zaražen, izliv krvi u mozak usledio bi ko zna kad ili nikad.

Izuzetak predstavlja premijerkin bizarni primer nesrećnika obolelog od kovida 19, a pokošenog kamionom dok je išao u bolnicu. On je stradao *SA* kovidom 19, ali se vodi kao žrtva saobraćajne nesreće.

U poređenju sa prethodnom, mnogo brojniju kategoriju čine umrli *ZBOG* kovida 19. To su najčešće građani lišeni neophodne lekarske nege zato što su ustanove od kojih im je zavisio život bile u kovid sistemu.

Pogledajmo zvanične statističke podatke Instituta „Batut“.

On „priznaje“ samo 3.250 umrlih od kovida 19 u 2020. godini, pa im dodaje malo više od 9.500 navodno preminulih u 2021, da bi se došlo do današnjeg apsurdno potcenjenog broja od oko 15.700 žrtava epidemije.

Nezavisni stručnjaci su uvereni da je stvarni broj višestruko veći.

NJihove sumnje potvrdio je Republički zavod za statistiku podatkom da je 2020. od kovida 19 umrlo 10.356 naših građana, što znači da je Institut „Batut“ sakrio 69 odsto stvarno preminulih žrtava novog virusa korona.

Te 2020. godine popunjeno je 15.220 potvrda o smrti iznad 10-godišnjeg proseka.

Vratimo se sada na svakodnevno saopštavane ukupne brojeve preminulih od kovida.

Poslednji datum pogodan za poređenje je 31. januar ove godine.

Prema „Batutu“, broj postavljenih dijagnoza kovida 19 od početka epidemije do tada bio je 13.687. S druge strane, nezavisni istraživači govore o 53.540 „prekobrojnih“ smrti u istom periodu.

Dalje ulazimo u područje spekulacije, što je nužno ako hoćemo da raščlanimo nepotrebno skrivane „službene tajne“.

Možemo zaključiti da je do kraja januara, držeći se kriterijuma SZO, *OD* kovida 19 u Srbiji preminulo oko 40.000 ljudi, da ih je malo umrlo *SA* kovidom 19, a da su ostali stradali *ZBOG* te bolesti.

No, svih 53.540 umrlih preko očekivanja do kraja januara, odnosno oko 57.000 do danas, direktne su ili indirektne žrtve epidemije.

Menjane dijagnoze

Član Saveta UPK I. Smolić sumirao je ostale dijagnoze koje su, pored kovida 19, uticale na „višak smrtnosti“. Najviši porast odnosi se na bolesti srca i krvnih sudova (3.629). Slede bolesti disajnih organa (1.036) i simptomi, znaci i drugde neklasifikovani klinički i laboratorijski nalazi (928). Dok je jedan deo umiranja od infarkta, šloga i sličnih uzroka posledica izostale intervencije zbog vanredne situacije, za druge dve kategorije teško je naći objašnjenje osim kovida 19. Ovo utoliko pre što su se mnogi lekari iz crvenih zona žalili da im načelnici odeljenja menjaju dijagnoze smrti, kako bi se prikrile razmere umiranja usled epidemije.

Autor je epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji