Prerađivanje glasanja

Ali u praksi se na našim izborima ne bira poimenično nijedno lice, niti može biti stvarno izabrano pojedinačno lice u bilo koju skupštinu. Izuzetak je jedino predsednik države. Omogućeno nam je samo da biramo stranke, koje onda odlučuju koga ste vi „izabrali“. A i „izabrani“ možemo biti samo ako stranka odluči da ste baš vi „birani“. Tako izabrani niti prestavljaju ravnomerno ljude iz svih područja, niti postoji mogućnost da kontaktiramo sa onim koga smo birali, pa i odgovornost prema biračima nema, a i uopšte je odgovornost vlasti sva manja.

Ustav nalaže da se političke stranke slobodno osnivaju i da one imaju ulogu u „demokratskom oblikovanju političke volje građana“, čega u stvarnosti najblaže rečeno nema dovoljno. Vlast je daleko i sve dalje od birača. Ustav određuje i da „političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi“. A u stvarnosti je upravo obratno. Vlast je potčinjena strankama koje su na vlasti i one neposredno vrše vlast, pa institucije države samo ih slušaju i sve su manje važne. Onaj koji je na vrhu stranke na vlasti ima apsolutnu vlast.

A i glasanje za stranke je kockanje i lutrija. Ako glasate za onu stranku koja neće dobiti propisani procenat od ukupnog broja glasova vaš glas će otići za veće učešće u vlasti stranaka za koje niste glasali. A upoznavanje stranaka i glasanjem praktično nema. Bilo bi bliže pomenutim odredbama Ustava i nadasve demokratiji, da se glasovi za stranke ispod minimalnog procenta za sticanje predstavnika u vlasti ne uzimaju u obzir za određivanje izabranih predstavnika. Izabrani predstavnici bi trebali biti određeni samo srazmerno učešću u ukupnom broju glasova koji su iznad propisanog minimuma. Tako bi se bar izbeglo ovo još jedno prerađivanje glasova građana.

Autor je redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije