„Pressingom“ Jugoslava Ćosića u rasuđivanje kvaliteta

U emisiji Pressing, koju uređuje i vodi Jugoslav Ćosić, tada je gostovao Branko Milutinović, direktor i osnivač kompanije Nordeus. On je jedan od mladih ljudi i stvaralaca, kakvih u Srbiji ima još, sa kojim naše društvo treba da se ponosi! Dragoceno je što je urednik Pressinga odlučio da pred građanima izoštri lične crte Branka Milutinovića, da osvetli njegov karakter, nepretencioznost, stručnost, mudrost, volju i sposobnost da proživljeno analizira pojave za koje je voditelj pretpostavio da interesuju javnost, ali i da pokaže kako ovaj svetski priznati stručnjak-preduzetnik ume, pred širokim auditorijumom, da briljantno objašnjava složene naučne, stručne, privredne i društvene procese i da, gotovo opipljivo, vizualizuje budućnost i izazove svetskog tehničko-tehnološkog i društvenog razvoja.

Čestitke gospodinu Jugoslavu Ćosiću, ako je ovim Pressingom započeo sa predstavljanjem razvojnih lidera čiji rezultati nemaju potemkinovski karakter, i ako je uz pomoć ove svetle ličnosti, otpočeo da rasađuje nove primere za ugled svima koji životare u našoj metiljavoj, blatnjavoj i destruisanoj stvarnosti, umesto onih što nam ih razni „autoriteti“ godinama podmeću, a koji nas svojim politikantskim i nekompetentno-posesivnim pojavama teraju sa domaćih TV kanala sa tzv. nacionalnom frekvencijom na TV kanale tipa „Historic“ i „National Geographic“.

Izazovni i poučni TV nastup Branka Milutinovića u Pressingu, „pao“ je u sam finiš predizborne kampanje za izbor odbornika za novu Skupštinu Beograda, i nije moglo a da se ne primeti u kolikoj se meri razlikuje njegova ličnost sa plemenitom aurom stvaraoca-čovekoljupca od većine odborničkih kandidata i nosilaca njihovih listi koji su danima „iskakali“ iz televizora i novina, i pričali koještarije. Branko Milutinović je govorio o timovima i timskom radu kao baznom principu svake savremene društvene i privredne kreacije, a odbornici o svojim partijskim vođama; on je isticao oprezan i stručno-hrabar pristup razvoju, a oni su trabunjali o „vizijama“ i „kvalitetima“ svojih „nepogrešivih“ šefova; on je govorio o integrisanju stručnosti i iskustava ljudi iz celog sveta kao razvojnoj poluzi, i o multikulturalnosti, poštovanju ličnosti i njihove različitosti – kao osloncu za ostvarivanje svakog vrednijeg održivog rezultata, a odbornički kandidati su sve podređivali strojevom koraku i jednoglasju. Dok je Branko Milutinović razborito zborio o konkurenciji kao uslovu napretka, odbornički kandidati i njihove vođe nastojali su da svoje političke protivnike satanizuju i da ih poput topovskog đuleta, lansiraju u nedođiju. Milutinovića su svi odmah prihvatili kao čoveka koji gleda u daljinu i voli ljude, a kandidati za odbornike su kod svakoga izazivali podozrenje. Kad je govorio o obrazovanju i univerzitetu Branko Milutinović je isticao neophodnost postojanja edukacijskih procesa koji će pomoći novim generacijama da postanu samosvesni i slobodnomisleći građani i stručnjaci sa kompetencijama širokog profila, i o školovanju zasnovanom na tzv. projektnom modelu, dok su kandidati sa svojim vođama promovisali negovanje kultova i lažnih autoriteta, a akcenat stavljali na važne, ali nedovoljne, akcije deljenja osnovcima besplatnih udžbenika.

Mislim da su mnogi u toku spomenutog Pressinga brzo stupili u rezonancu sa sagovornikom Jugoslava Ćosića, i da je ta emisija pomogla da u glavama gledaoca očvrsne saznanje da će frustracije u društvu i njegovo tumaranje po ljutom i bezvodnom kršu u potrazi za obećanim „zelenim dolinama“, potrajati sve dok razvojem Srbije ne počnu da upravljaju stručnjaci-preduzetnici sa osobinama Branka Milutinovića.

Autor je predsednik – upravitelj Fondacije „Nikola Tesla“