Prestanite da pokušavate da nas zastrašite

Moje mišljenje je da u zahtevu potpisnika nema politike već iskrene zabrinutosti za našu budućnost, a u objašnjenju zašto je ko traži leže i nesporazumi oko Kriznog štaba.

Oni više ne mogu da shvate da ako je neko neistomišljenik, nije i protivnik.

Vi kao političari ne možete stručne predstavnike koncipirati tako što ćete svojim nahođenjem birati stručnjake koji vam odgovaraju.

Mislim da ju tome leži srž problema i eventualno rešenje.

Stručne predstavnike je trebalo da delegiraju institucije koje su izvorište kompetencija kao što su medicinski fakulteti i relevantne katedre, zajednice medicinskih fakulteta, relevantni naučni instituti, SANU, SLD…

Ideja mora biti da se ključne medicinske odluke vrate pod okrilje struke: na primer potreban je odgovor na pitanje koje telo je i kada diskutovalo koju vakcinu treba nabaviti i davati obećanja u trenutku kada nema izvesnosti u vezi sa delotvornošću.

Neophodno je i uključiti timove koji će koncipirati psihijatrijsku i psihološku pomoć; formirati fond za pomoć porodicama preminulih zdravstvenih radnika koji su oboleli od kovida; napraviti uporedno telo koje će anticipirati zdravstvene probleme stanovništva „dan posle“ i razraditi programe da im se izađe u susret (po pitanju dece, starijih osoba, adolescenata, ekonomski ugroženih); pronaći model za sveobuhvatnije učešće privatnog sektora u ovoj zajedničkoj borbi, uz konsultacije sa predstavnicima njihovih udruženja.

U ovom trenutku više od 2.500 nezadovoljnih doktora medicine stoji iza pisma „Ujedinjeni protiv kovida“. Uz nas su profesori i prodekani medicinskih fakulteta.

Tu su i najpozvaniji u stručnom smislu: infektolozi, pulmolozi, imunolozi, epidemiolozi…

Prosek godina potpisnika je nešto preko 40, što znači da su u stručno najproduktivnijim godinama.

Ozbiljni državnici bi se nad time duboko zamislili.

Učestali su pritisci u mnogim bolnicima, što se pažljivo registruje kako bi znali gde su pikovi politikanstva u zdravstvu.

U ovim situacijama organizuje se pravna pomoć kolegama koje su pod pritiskom.

Hrabra koleginica Saša Ljuština dala je otkaz kao nepristajanje na gubitak slobode i ponižavanje, što nas je sve dodatno ganulo.

Država Srbija je juče ostala bez još jednog vrsnog stručnjaka, a čini mi se da se ne ustručava da ih izgubi još mnogo više ukoliko se odluče da ne budu poslušnici politčki instruiranog menadžmenta.

Kolegi Orelju se sudi po prijavi N. N. lica zato što je rekao broj hospitalizovanih zbog kovida u svojoj sredini.

Mislim da nije normalno ovako grubo potcenjivati zdravstvene radnike i glumiti da je sve u redu i ne davati nikakav odgovor na ovu inicijativu.

Zamislite, pored navedenih doktora, koliko je još zdravstvenih radnika po dubini nezadovoljno, to su hiljade ljudi u belom.

Prestanite da pokušavate da nas zastrašite. Iza ovog pisma stoji lična i kolektivna čast zdravstvenih radnika, a to nema cenu.

Ono što mi je na kraju vrlo važno da kažem jeste da se ja lično nikada neću baviti politikom.

Autor je ortoped zaposlen na Institutu Banjica