Prestolonaslednik u republici

Po Ustavu Srbija nema prestolonaslenika, jer nema ni prestola, ni monarha da on i njegova rodbina primaju apanažu – samo zato što su monarsi i pripadnici monarhove rodbine.

Sam gospodin Aleksandar Karađorđević bi trebalo da uvidi nerealnost svog umišljenog položaja.

Važno je napomenuti i, uporediti ga sa bugarskim Simeunom Koburgom, sinom bivšeg bugarskog cara Borisa. Simeun je imao mandat i položaj predsednika Vlade Bugarske, pa je, pametan i realno orijentisan čovek, zamolio javne medije da ga ne oslovljavaju sa „njegovo visočanstvo“. „Ja sam samo predsednik Vlade u Republici“, čime je takvo etiketiranje i prestalo. Ako gospodinu Aleksandaru Karađorđeviću godi da ga oslovljavaju princom i prestolonaslednikom, time on izražava svoju neskromnost, štaviše – ambicioznost.

Što se tiče uloženoga novca – 322.000 eura (Danas, 3. decembar 2009) za dvor i za Karađorđevićeve (oko 30.268.000 dinara), neka to rešavaju stručni, nadležni i organi određeni za to. Održavanje dvora kao objekta jeste opravdano, jer je to istorijski spomenik naše prošlosti. I samo toliko.

Ogromnu sumu novca, uzetu od poreskih obveznika Srbije za rečene namene treba preispitati. Ne bi Karađorđevići trebali ni smeli da se prave mecene, za lične promocije, novcem poreskih obveznika Srbije.

Rade Vukosav, Novi Sad