Presuda i komentari

Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak su „po nalogu N. N. lica lišili života Slavka Ćuruviju…“, glasi presuda Specijalnog suda. Pitanje koje je sud ostavio bez odgovora je ko je izvršilac i naredbodavac ubistva. Kao da je sudsko veće namerno odlučilo da obori sopstvenu presudu i pre nego što tužilac i branioci ulože žalbe. Posebno je zanimljivo jer je Apelacioni sud dva puta vraćao u predmet ključni dokaz – podatke sa baznih stanica, koji dokazuju da su optuženi bili u blizini mesta zločina i da su imali vrlo živu komunikaciju sa svojim šefom – Radonjićem. Iz Dosijea Ćuran je jasno kako je Miloševićev DB organizovao i izvršio ubistvo Ćuruvije i zašto ga je tako pomno pratio.

Strašno je što su se izvukli i oni koji su Ćuruviju paušalnim ocenama, a za julovsko-socijalističke političke gazde na Dedinju, nedeljama pre ubistva, provlačili kroz medijsko blato, proglašavajući ga za izdajnika i stranog plaćenika (poznato?). Bez srama, dokaza… I naravno da su po povratku svoje ekipe na vlast ponovo počeli da opravdavaju Ćuruvijino ubistvo i ono što su tada radili! Da li bi vrh DB-a takvu operaciju mogao da izvede samostalno, bez naloga tadašnjeg vrha države Slobodana Miloševića i njegove žene Mirjane Marković? Zato Miloševićev režim i jeste bio zlikovački, a pošto je radikalski „krem“, koji je sada na vlasti, bio deo te vlasti u vreme kada je ubijen Ćuruvija, logično je što slave ratne zločince, a ne odriču se Miloševića i njegove zlikovačke politike, relativizujući masovne državne zločine. Jedan od tih zločina je bilo i ubistvo Ćuruvije. Sada je u toku ubijanje novinarstva kao profesije.