Pretpremijera "Necenzurisanih laži" za Mekalistera

Prethodno su se videli sa predstavnicima DS-a i SDS-a. Sa naše strane došli smo Saša Radulović, Jovan Jovanović i ja. Sastali smo se u našim prostorijama u Skupštini. Sastanak je počeo kurtoazno, i tako je trajao prvih 15-ak minuta. Mekalister je uglavnom pričao fraze o tome kako je naporno biti izvestilac za Evropski parlament i kako je imao puno sastanaka danas i juče. Bio je nezadovoljan što se Briselski sporazum sporo primenjuje, kao i činjenicom da mediji više pažnje poklanjaju vojnim vežbama s Rusijom. Ali je zaključio da je dobro što će uskoro biti otvorena poglavlja 23. i 24. u kojima su centralne teme vladavina prava, korupcija i sloboda medija.

Potom je reč uzeo Radulović.

– Drago mi je da pominjete vladavinu prava, jer upravo imam da vam ispričam jedan primer iz te oblasti. Pre dve godine premijer Srbije je na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom rekao laž: da sam odavao državne tajne ugovore istraživačkoj novinskoj organizaciji BIRN, koju finansira EU. Ja sam ga zbog toga tužio za klevetu. To je bilo pre dve godine. Da li znate šta se dešava sa tužbom?

– Ne, rekao je Mekalister.

– Još uvek nije uručena premijeru – Radulović je pogledom fiksirao Mekalistera očekujući odgovor.

Mekalister je podigao obrvu – Kako to mislite?

– Sud nije u stanju da mu uruči tužbu. Kažu da ne znaju gde mu je prebivalište. Znate, premijer se često hvali kako ostaje do kasno u noć u svojoj kancelariji, pa čak ponekad tamo i spava, ali sud ne može da ga nađe u Nemanjinoj 11. Potom sam sudu dostavio njegovu kućnu adresu, ali kažu da ni tamo ne mogu da ga nađu. Podvlačim, od tada je prošlo dve godine. O kakvoj vladavini prava govorimo kada se sud boji da premijeru uruči tužbu? Pored toga, nijedan medij ne želi da izveštava o ovome. Nijedan. O kojoj slobodi medija govorimo?

Mekalister i Davenport su se pogledali. Nisu ništa rekli.

– A i iz ove druge oblasti, medijskih sloboda, mogu da vam kažem interesantne detalje. Gledano po broju poslanika, „Dosta je bilo“ je četvrta najjača politička organizacija u državi. Ispred nas su SNS, SPS i SRS. Ipak, od izbora do danas, ja nisam nijednom bio na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Nijednom.

Mekalister i Davenport su se ponovo pogledali. Ovaj put Mekalister je odgovorio. – Ali znate ja sam sinoć pričao sa premijerom. On kaže da medijskih sloboda ima. Zapravo, ubeđivao me je u suprotno – on tvrdi da ga mediji satanizuju, da ga neprekidno napadaju i kritikuju, da ima više opozicionih nego provladinih medija. Pokazivao mi je čitavu kolekciju članaka, zatim i neke crteže i karikature koje ga ismevaju. (Sada smo se mi pogledali. Tada još uvek nismo bili svesni da je da prethodnog dana Vučić Mekalisteru izveo pretpremijeru izložbe koju je SNS pripremio za građane pod nazivom „Necenzurisane laži“).

– Da – umešao se Davenport – ali razlika je u tiražu. Ovi što ga napadaju imaju mali tiraž…

– Upravo – skoro da sam prekinuo Davenporta. Ako mogu da vam dam neke podatke. Recimo, dnevnik Danas koji ima tiraž od 3.000 primeraka veoma je kritičan prema premijeru i vladi. Za razliku od njega, Informer koji se proda u preko 100.000 primeraka ga portretiše kao Isusa Hrista, čoveka koji se žrtvuje i muči da bi nam svima bilo dobro. Isto rade Srpski telegraf, Alo i Kurir ili Blic od kojih svaki dnevno proda između 50.000 i 70.000 primeraka. Ponekad u njima može da se nađe neki veoma kritičan tekst protiv nekog iz vlade, o nekom ministru ili članu vladajuće koalicije, ali nikad protiv Vučića. Saradnici su potrošna roba; on je nedodirljiv.

– Znate, ja baš ne bi trebalo da se mešam u unutrašnje političke stvari, iako u njih često pokušavaju da me uvuku – ispričavajuće je rekao Mekalister.

– Niko ne traži da se mešate – ponovo je reč uzeo Radulović. Nama pomoć ne treba. Ali umesto da se slikate i kažete kako Srbija ide u dobrom pravcu, tražimo da mandatara Vučića zahtevate da poštuje evropske vrednosti, ono što tražite od svojih vlada u svojoj zemlji: vladavinu prava i slobodu medija. Da li bi u Nemačkoj bila moguća Savamala, recimo? Skoro tri meseca je prošlo. Još uvek ne znamo detalje.

Obojica su ćutali.

– Evrointegracije su se u Srbiji izvrnule u svoju suprotnost. Umesto da jača vladavina prava i sloboda medija, stanje je sve gore, a zemlja neprekidno dobija pohvale kako napreduje. To nije normalno. Na kraju će se evrointegracije pretvoriti u proces koje će ustoličiti jednog autoritarca na vlasti – zaključio je Radulović.

– Pa šta mislite, hoće li biti bolje kada se otvore poglavlja 23 i 24? – pitao je Mekalister poluzabrinuto.

– Ne znamo. Što nam vi ne kažete? – ponovo sam se umešao ja. Znate, vi ste ti koji možete da zahtevate od vlade Srbije da poštuje vladavinu prava i prestane da kontroliše medije.

– U redu. Onda bi trebalo da nam pomognete da sve ovo što ste rekli stavimo u izveštaj Evropske komisije. Možete mi se obratiti kad god želite oko toga – ponosno je rekao Mekalister.

– Nije problem u izveštajima. Izveštaji često odslikavaju realnu sliku stanja, ali njih niko ne čita. Nas brine ponašanje evrozvaničnika. To je ono što ljudi vide. Kada dođu u Srbiju i sretnu se s Vučićem ponašaju se kao najbolji drugari.

Razgovor je završen u kurtoaznoj atmosferi posle sat vremena. Mekalister je ponovio da od nas očekuje da ubuduće njemu ili Davenportu dostavimo svaki ovakav detalj.

*Razgovor nije sniman. Blog je nastao po sećanju nas trojice.

(tekst prenosimo sa bloga www.dusanpavlovic.in.rs uz odobrenje autora)