U jednom delu svog „Dnevnika samoće“ iz 1988. godine, verovatno najbolji opisivač srpskog sistema vlasti, upravljanja narodom i propasti društva, književnik Vidosav Stevanović, u svojstvu direktora izdavačkog preduzeća BIGZ, seća se razgovora sa Dobricom Ćosićem, na temu kako treba upravljati ljudima. Ne budi neoprezan, nemoj se boriti sa njima, kaže Ćosić. PREVARI IH. Jedino se tako može upravljati narodom.
Tim savetom samozvanog oca nacije služio se sve vreme svoje vladavine i najveći politički zlikovac u istoriji Srbije Slobodan Milošević. Bivši direktor Savezne javne ustanove Borba Boban Spasojević, koji je kao i Stevanović, jedno vreme bio i direktor u BIGZ-u, kao temeljni poznavalac Miloševićeve biografije još od školskih dana u Požarevcu, u svojoj neobjavljenoj knjizi o „Balkanskom kasapinu“, do detalja opisuje prevare uz pomoć kojih je na Osmoj sednici CK SKS, Sloba – Sloboda zauzeo poziciju prvog čoveka Srbije.
Primera radi, pozove generala Ljubičića i posle razgovora o porodici kaže: Nikola druže moj, čaršija priča o nekakvoj tvojoj nelegalnoj vikendici na Zlatiboru. Ali ne beri brigu, ućutkaćemo mi te priče, samo molim te da na predstojećoj sednici CK podržiš moj kurs spasavanja Kosova i učvršćivanja discipline u rukovodstvu partije.
Naravno Slobo, odgovora Ljubičić, jer disciplina je uslov svih uslova u armiji.
Tim načinom je Milošević ispleo mrežu smene svom kumu i političkom ocu Ivanu Stamboliću i postao prvi srpski vožd posle Karađorđa.
Od tada do njegovog pada 2000. godine, sve bilo je PREVARA u Srbiji. Tačno onako kako ga je učio Ćosić.
„Prevari ih“, u prevodu znači pričaj jedno, radi drugo, laži, laži ponovo i nikad ne odustani od laži. Usadi narodu mržnju prema drugima, drži ga u strahu od neprijatelja, opteretiti ljudski um svim i svačim samo da ne razmišlja o sebi i svom životu. Na kraju, radi opstanka na vlasti, gurni narod i u rat. To se zove slobizam.
U politici kao i u fizici svaka akcija ima i svoju reakciju. U srpskoj politici, Služba je pronašla reakciju u ratnom zločincu i profiteru, Vojislavu Šešelju.
Najgore u srpskoj politici međutim dolazi tek posle slobizma i šešeljizma. Jer taj sistem je iznedrio najvećeg prevaranta i lažova u modernoj istoriji Srbije. To je čovek koji ništa ne zna, a u sve se razume. U stanju je da nam danas satima priča kako je planeta u haosu ali on se pobrinuo da Srbija ne bude gladna. Obezbedio je milione ribljih konzervi, brašna, pasulja i čega sve ne.
Samo par dana kasnije, objavljuje naciji da je nestala pšenica iz robnih rezervi i kao da je viša sila u pitanju, nema istrage, ne traži se krivac, idemo dalje do sledeće afere bez posledica.
I tako već punih deset godina, ON i njegovi kriminalci na vlasti pod plaštom politike, nastavljaju tamo gde je Sloba stao. Pustoše Srbiju i uništavaju društvo prevarama i lažima. Doživesmo eto u 21. veku, da jedan čovek bespogovorno nameće svoju volju svim građanima, kao da smo pleme iz srednjeg veka a on naš poglavica.
A sve je počelo 2012. godine kada je fingirao borbu protiv korupcije nezakonitim hapšenjem Miroslava Miškovića, što danas Srbiju košta nekoliko desetina miliona evra.
Kulminaciju smo videli u izbornoj noći 2016. kada je njegova pretorijanska garda pod fantomkama, predvođena narko dilerima i ubicama Saletom Mutavim i Veljom Nevoljom, uz logističku podršku policije, srušila čitav jedan gradski kvart Savamalu.
Taj i takav kriminal vlasti prošao je bez posledica, i to je samodršcu bio pouzdani znak da može da radi šta hoće, jer te noći Srbija je ostala bez ikakve društvene kontrole vlasti. Tako je zemljom zavladala prevara nad prevarama zvana vučićizam.
Izvuku telo Vlade Cvijana iz Dunava, inače njegovog najbližeg saradnika i protivkandidata za mesto predsednika stranke, ON o tome ni posle četiri godine ne zna ništa, niti ga ko pita.
Ubiju Olivera Ivanovića, ON glavnog osumnjičenog, koga navodno ne poznaje, šalje na poligraf i objavljuje da nije kriv.
Stanika Gligorijević gubi život na naplatnoj rampi, ON uzima snimak i porodici kaže da je scena jeziva, a onda sudu šalje snimak bez ključna dva minuta, uz tvrdnju da to sa njim nema veze.
Otac ministra, sa njegovim prodavcima oružja opljačka fabriku Krušik, ON tvrdi da to nije istina.
Policija otkrije Jovanjicu najveću farmu marihuane u Evropi, na kojoj su se slikali i njegov ministar i brat, ON to proglašava napadom na njegovu porodicu.
U jeku protesta protiv Rio Tinta, odlazi u Gornju Nedeljicu da čuje seljake i kad mu oni kažu da su protiv iskopavanja litijuma, ON naređuje da Opština Loznica poništi već usvojeni plan otvaranja rudnika, a danas izjavljuje da će Rio Tinto od Loznice napraviti Čikago.
Prodaja tajnim ugovorima gradova i rudnika Bor i Majdanpek kao i stotine hektara banatske oranice Kinezima, nije kriminal nego veleizdaja zemlje.
Konačno neoboriv dokaz pogubnosti njegove vlasti po društvo i državu jeste zvaničan podatak da je Srbija iz budžeta za deset godina isplatila milijardu evra za kazne i penale.
Sve je dakle u biografiji samodršca laž i prevara a najveća je to da je ON političar. Nikad niko nije video njegov politički program. A lažna obećanja i prevare nisu politika već kriminal.
Možemo mi još neko vreme živeti u njegovoj kulturi laži, ali ni ON ni mi ne možemo pobeći od stvarnosti. A stvarnost je jeziva jer smo kao društvo pod plaštom politike potonuli u moru laži, prevara, ubistava, kriminala i svakodnevnih afera.
Samodržac međutim nije mogao to more sam da napravi, makar bio i veći iluzionista i manipulator od Dejvida Koperfilda. Jednoga dana će sve to, osvetliti reflektori specijalnog suda za organizovani kriminal.
Nažalost mnogima to neće biti nikakva uteha, jer što narod kaže život je samo jedan, a do tada ko živ, ko mrtav.
Autor je novinar i urednik sportsko-političke Galaksije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.