Prevara, pa šta

Metodologija kao nauka o načinu istraživanja i korišćenja relevantnih činjenica pomoću kojih se dolazi do saznanja i objektivnih na nauci zasnovanih istina vrlo često, a toga smo svedoci, gubi naspram ljudske psihologije i potrebe da percepciju oboji zadatim bojama.

Nisam imao nameru, pripisujući ovu manjkavost ljudskoj psihologiji i njenoj potrebi za kretanjem po linijama manjeg otpora, abolirati političare i javne ličnosti.

Naprotiv, s obzirom na njihovu odgovornost, ukoliko naravno razumeju tu „stranu reč“.

Moglo bi se sa velikom sigurnošću reći da nema dana u poslednjih 12 godina a da se ne bi mogao pronaći primer za ovu deformaciju kojom je istina i težnja za istinom konstantno poražena, pa umesto da korišćenje naučnih metoda služi čemu bi trebalo (istini i samo istini ) na delu je zloupotreba naučnih saznanja u korist „spinovanja“, pokrivanja bitnog nebitnim, izvrtanja činjenica i skrivanja podataka, te propagandi zasnovanoj na laži.

Otvara se tu mnogo pitanja na koje treba dati odgovor.

Postavlja se pitanje znanja, profesionalizma i etike. Da li je znanje bez etike svrsishodno i kako se prema tome društveno ili javno postaviti. Takođe se postavlja pitanje zakonske regulative kojom bi se morao dodatno definisati prostor političkog angažovanja i kontrole istog s obzirom na eksploziju tehnoloških mogućnosti, od društvenih mreža do raznih sistema kontrole, kako pojedinaca tako i grupa.

Kriza demokratije koja postaje sve vidljivija i u zemljama sa dugom demokratskom tradicijom daleko je od slučajne i uzrokovana je ekonomskim sistemom neograničene pohlepe, potpomognuta eksplozijom društvenih mreža, pa potpuno logično proizvodi populiste kao najbolji mogući model za bogaćenje već bogatih i uticajnih pri čemu su društva očigledno „negde, nekako“ izgubila ideale slobode i pravde.

Kako inače objasniti ovu prostu stvar, da u zakonu postoji krivična odgovornost za akt prevare koja se definiše svesnom zloupotrebom i manipulisanjem činjenicama, skrivanjem svih relevantnih činjenica zarad ostvarivanja materijalne i nematerijalne koristi.

Uostalom evo dela člana 208, stav 1 krivičnog zakonika Srbije: „Ko u nameri da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvorom od pet meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Šta hoću da kažem? Građani Srbije (srbski narod po nacionalističkim ideolozima) su već više od 35 godina izloženi manipulacijama iz prethodnog člana zakona koje sprovode političari na vlasti uz pomoć medija u vlasništvu istih tih građana i institucija koje plaćaju, takođe, ti isti građani a koje su u odnosu na njih i njihove zahteve uglavnom nadležni za nenadležnost.

Dakle građanima (narodu, jeeel) se serviraju poluistine i cele laži zarad sticanja pozicija koje omogućavaju materijalnu korist.

I tako dragi moj čitaoče kad povremeno u nekim novinama, na nekim portalima ili na društvenim mrežama pročitaš da je uhapšen/a Taj ili Ta jer je prevarila Tu ili Tog nadam se da ćeš se sažaliti na sudbinu osuđenog Prevaranta, jer ispada da će on koji je prevario jednog ili nekoliko ljudi za to ozbiljno odgovarati na ponos nekih od onih institucija ranije spomenutih, a da će ovi koji varaju milione od toga i dalje imati samo koristi jer ćemo to spakovati u standard političkog delovanja.

Pa tako recimo smisliš način kojim kradeš izbornu volju građana, budeš u tome uz ozbiljne dokaze (osumnjičen), institucije se proglase nadležne za nenadležnost a Veliki šef nastavi da radi ono što najbolje zna.

Da vara.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.