Da se državne institucije – trebalo bi servisi građana – sprdaju s građanima, ustalilo se valjda samo u Srbiji i despotijama sličnim Putinovoj Rusiji, Erdoganovoj Turskoj, Venecueli i sličnim nesrećnim društvima u kojima su se pod svevlašćem diktatora javne institucije degenerisale, pa umesto javnim interesima služe vlastodršcima.
Šta je drugo nego sprdanje s građanima izjava više javne tužiteljke Nataše Krivokapić o skandalu Savamala posle izveštaja policije prosleđenog tužilaštvu nakon više od godinu dana od skandaloznog rušenja u Savamali (TV N1 20. jun; Krivokapić: „Prevelik značaj dat Savamali, pritisak medija“).
Po onom što je bez imalo snebivanja izjavila viša javna tužiteljka ispada da nas građane koji plaćamo i nju i instituciju koja treba da štiti naše interese – smatra beslovesnim idiotima, a javnost, javno mnenje i medije napastima koje bi valjda trebalo nekako suspendovati da ne narušavaju blaženi mir tužilaštva usrdno na usluzi kamarili na i oko vlasti i vrhovnom autokrati.
Šta znače nebuloze da je javno tužilaštvo u slučaju Savamale radilo i radi pod pritiskom medija koji – kako tužiteljka reče a da ne trepne – postavljaju suvišna pitanja? Koja su to suvišna pitanja? Zna li uopšte viša javna tužiteljka šta su javni interesi građana; šta su sredstva informisanja i koja im je funkcija u demokratskom društvu; zna li da su prava građana da znaju sve o događajima od javnog značaja neprikosnovena?
Nije vraga da ne zna kako se u demokratskim društvima javne institucije odnose prema legitimnim zahtevima građana, prema zakonima i procedurama, prema nadležnostima i obavezama – između ostalog i institucije u kojoj radi, koja je od vitalnijeg značaja za demokratski poredak?
Sva je prilika da javna tužiteljka sve to zna, ali se u degenerisanom sistemu kakav je kod nas institucije svode na prazne ljušture pa se sve što može ugroziti vlastodršce i njihove bližnje relativizuje, sporni slučajevi (ne samo Savamala) razvlače do u nedogled, guraju na margine javnog interesovanja i u zaborav. Ovde je to odavno dominirajući manir ponašanja ne samo javnog tužilaštva.
Ažurnost servilnih institucija demonstrira se na brzim i oštrim akcijama (i sankcijama) prema nezaštićenim i nemoćnim, prema onima koji nisu u milosti vlasti. Na šta liči tvrdnja javne tužiteljke da je slučaju Savamala „dat prevelik značaj“?
Ima li ona pravo na takav aprioran arbitraran (politički) stav, bahato ignorišući legitimne zahteve hiljada građana da se slučaj mini državnog udara demonstriran u Savamali profesionalno ispita i odgovorni za beskrupulozno bezakonje izvedu pred lice pravde?
Zna li viša javna tužiteljka šta o skandalu Savamala – državnom bezakonju – kažu institucije EU i njihovi izveštaji? Prati li ona i njezini nadređeni šefovi – skriveni u oportunom konformizmu – te izveštaje?
Bilo da je u pitanju profesionalna nesposobnost javne tužiteljke, nedoraslost poslu kojim se bavi ili oportunizam i strah za ličnu poziciju – njezin istup o skandalu koji ima paradigmatski značaj je guranje prsta u oči hiljadama razumnih građana kojima je stalo do života u pristojnoj državi.
Nismo svi mi beslovesni idioti. Njezina izjava je slika i prilika države u kojoj živimo – državnih institucija trebalo bi biti od najvećeg značaja – sa kojom se građani koji drže do samopoštovanja ne mogu i neće pomiriti. Ma koliko se to činilo beznadežno to nam ne dozvoljava minimum samopoštovanja.
Autor je novinar iz Novog Sada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
