Preventivna medicina u Srbiji – jedna tužna priča

Eksepidemiolog Srbin na stalnom radu u Sloveniji, pričao nam je kako su u Sloveniji pred prijem u EU morali da navrat nanos naprave novu specijalizaciju koju su rogobatno nazvali Javno zdravlje, a da ukinu dotadašnje specijalizacije iz higijene, socijalne medicine i epidemiologije.

To su morali da urade, jer nema tu priče. U EU postoji samo jedna preventivno-medicinska specijalizacija pod nazivom Public Health and Preventive Medicine.

Dakle nema više nikakve „hygiene“ ni „social medicine“ ni „epidemiology“.

Zašto to pišem?

Nesnalaženje i zdravstveno cepanje Srbije u kovid 19 delimično je posledica nedostatka specijalista koji su sveobuhvatno obrazovani za rešavanje ovakvih, posebno teških preventivno-medicinskih problema.

Ovo ne može da reši ni „epidemiolog“, ni „higijenolog“ ni „socijalni medicinar“ ni „zdravstveni statističar“.

Ovo može da rešava samo specijalista preventivne medicine, kojeg nemamo.

Srpska preventivna medicina je rasparčana sedamdesetih godina prošlog veka na tri banana specijalizacije, higijenu, socijalnu medicinu i epidemiologiju, kojima je odnedavno pridodata još jedna banana u vidu zdravstvene statistike.

Onda su one nastavile svaka po svom, kao da nikada nisu bile jedno. Odvojene su sekcije u okviru Srpskog lekarskog društva i nikada ne prave zajedničke sastanke.

Neretko, četiri nerazdvojive specijalizacije pojavljuju se na srpskom tržištu kao konkurenti, a u zavodima za javno zdravlje borba je koja specijalizacija će preuzeti direktorsko mesto.

To garantuje povlašćeni položaj u sledećem mandatnom periodu za taj odsek.

Srbiju očekuje otvaranje Poglavlja 28 (zdravstvo) u pregovorima sa EU. Onda će, kao u Sloveniji, biti neophodno da se navrat nanos napravi nova, jedinstvena specijalizacija iz preventivne medicine.

Već tri godine pišem i govorim da je potrebno to uraditi na vreme i studiozno, i da tu novu specijalizaciju treba nazvati „Preventivna medicina“, a ne „Javno zdravlje“.

To zbog toga što se preventivnom medicinom bave samo lekari, a javnim zdravljem bave se i političari, pravnici, ekonomisti, turizmolozi, filozofi, praktično svi. Nema odgovora.

Srbija treba da se vrati bazičnim preventivno-medicinskim konceptima koje je u Kraljevini Jugoslaviji uspostavio Andrija Štampar.

Potreban nam je specijalista preventivne medicine koji bi radio u ustanovama sličnim današnjim domovima zdravlja i rešavao preventivno-medicinske probleme na teritoriji za koju je nadležan.

Kamo sreće da je to ranije urađeno.

Ne bismo imali rascepljeno i desetkovano srpsko zdravstvo u ovoj pošasti.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu