Vladica Cvetković u Danasu od 7. septembra (na portalu 8. septembra) uzalud zagovara štetno rudarenje litijuma. On uzalud priziva „prave stručnjake“ da ga podrže u otporu „histeriji“. Četvorica nas u zasebnim odgovorima, nezavisno jedan od drugoga, oduprli smo mu se.
U svome odgovoru u Danasu od 13. septembra (na portalu 14. septembra) zamerio sam akademiku Cvetkoviću što trpa sve kritičare u istu vreću i zove ih „glumcima“; što jednači trezvene stručnjake i čaršijske bukače.
U Danasu od 14. septembra (na portalu 15. septembra) on još jače udara isti doboš. Izričito jednači potpisane naučnike sa anonimnim komentatorima. Njemu su obrazloženi stavovi stručnjaka i smušeni zapisi čitalaca „gotovo identični, razlika je jedino u dužini, to jest u broju karaktera“.
Njemu trezveni argumenti izgledaju kao „optužbe bez smisla i logike“. Tobožnji zagovornik stručnosti izričito kaže da izbegava polemiku sa potpisanim naučnicima da bi se bavio komentarima čitalaca, mahom žučnim i slabo pismenim, čak lažnim.
Zašto akademik Cvetković prezire naučnike? Znaće kolege koje ga poznaju bolje nego ja.
U svome odgovoru naveo sam datume i mesta kada sam na javnim skupovima i u medijima objašnjavao i dokazivao sve suprotno od onoga što akademik Cvetković paušalno etiketira kao „histeriju“ i „eko-populizam“. Poštujem geologiju, srodnu staroj hemiji.
Ne isključujem rudarenje a priori nego tražim bolje metode, ako su mogući. Ne raspirujem populizam nego zahtevam da Narodna skupština zakonito razmotri zakonitu narodnu inicijativu građana mnogo brojnijih nego što zakon traži; negodujem što Narodna skupština godinu i po dana gazi zakon krijući potpisane zahteve građana.
Akademik Cvetković ignoriše moje konkretne činjenice i jasne argumente pa nastavlja da se bori sa vetrenjačama koje je sam sklepao.
Akademik Cvetković žali se na „ekološku netrpeljivost“. U stvari, hoće da se povinujemo zagađivačima životne sredine. Žali se na „domorodačku ksenofobiju“. Nisam ksenofob (mrzitelj stranaca) nego kosmopolita, ali hoću da od naprednih naroda i iz uređenih društava primamo ono dobro i korisno, ne otpad i bolest.
Razoružan i neubedljiv, akademik Cvetković pribegava metodima koje su žigosali još antički filozofi: pokušava da izazove sažaljenje publike; navodi svoju ispravnost u nečemu kao potporu sebi u nečemu sasvim različitom. Bio sam ga pohvalio za neke stavove pa sam pobio njegov stav o rudarenju.
On ističe svoje slobodoumlje o društvenim odnosima i kritiku koju je navodno trpeo povodom društvenih odnosa kao implicitan argument u kontroverzi o zagađivanju. U nečemu je bio na pravoj strani; sada je na krivoj, dibidus.
Umesto da polemiše, akademik Cvetković prezire, ironiše, etiketira; onda se žali na loš javni diskurs. Staro pravilo kaže da jake reči čine slab argumenat. Pobijam ga prosto citirajući njegove žestoke reči.
Rio Tinto će se razočarati što je njihov tribun čak pojačao otpor rudarenju litijuma (i bora). Tešim Rio Tinto: njihov sadašnji projekat toliko je štetan da ga ni veštiji tribun ne bi plasirao mislećim građanima.
Autor je hemičar, penzionisan profesor američkih univerziteta, vlasnik srpske dobrotvorne fondacije, član SANU u ostavci
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.