Foto FoNet Marko DragoslavićAtentat na Donalda Trampa pokrenuo je, ko zna koju po redu priču, o ko zna kom po redu atentatu kojim neko esencijalno zlo želi da obezglavi Srbiju i zaustavi je na putu neviđenog prosperiteta i napretka.
Na sreću, Tramp je preživeo, a nama ostaje da iznova preživljavamo i proživljavamo našu neveselu zbilju. Svi oni kojima je Vučić neophodan da bi u pustinji sopstvenih života otkrili smisao, biće zabrinuti i uplašeni.
Oni drugi, koji bi da kreiraju svoju svakodnevicu sadržajima iz drugačijih domena, osetiće stid i neku vrstu mentalnog gađenja, zbog svega što su mnogo puta čuli.
Slušali smo o atentatima i znamo da se vrhovnik ničega ne boji, slušali smo i o neprijateljima, onima koji su među nama i onima iz belog sveta, koji svoje zlikovačke namere žele da sprovedu u delo jer ih izjeda zavist zbog nezaustavljivog napretka Srbije, koja za sve što joj se događa ima da zahvali svom vođi. Vokabular i branitelji dobro poznati svima.
NJegovi glavni poltroni, koje je uzdigao i zadužio, ne mere reči koje izgovaraju, niti se trude da promovisanim lažima daju koliko-toliko uverljivu notu. Ana Brnabić, glavna Vučićeva portparolka, govori o mržnji koja navodno uništava naše društvo, a seju je „tajkunski mediji“.
Ona projektuje sopstvena osećanja upućena svima koji demaskiraju njihove manipulacije i u javnim nastupima koriste činjenice i dostupne pokazatelje.
Ona bi želela da svi oni zaćute, da ne pišu, ne objavljuju i ne prikazuju ništa što može da je uznemiri. Ona ih mrzi jer remete mir u njenom idealno organizovanom svetu. Tu mržnju ne skriva, dok gotovo svakodnevno, gostuje po medijima čiji je zadatak da istina nikada ne stigne do većine građana Srbije.
Sama ili uz „sasluživanje“ stručnjaka sličnog mentalnog sklopa i podršku i podstrek voditelja, danima promovišu poznati i uvek prisutni socijalni fenomen – ogovaranje.
Taj način komuniciranja podrazumeva da se konstruiše neka verbalna gadost o nekome ko nije prisutan, kako bi mu se nanela šteta. Obično se realizuje u maloj grupi i bez svedoka. U Srbiji, u kojoj su društveni odnosi lišeni bilo kakvih važećih pravila, ogovaranjem se bave najviši državni funkcioneri.
Oni ogovaraju sa dubokom potrebom da unište one kojima upućuju svoje ogavne reči. Ogovaraju i da sopstvenu bezvrednost i višestruku insuficijentnost predstave kao moć.
Tako „naoružani“ doživljajem o sopstvenoj nepogrešivosti, velikom znanju i verom u sigurnost pozicija koje zauzimaju, konstruišu optužbe, prevode nečije izjave na svoj pogani, otrovni jezik, prosto i primitivno lažu, vršeći mentalni teror nad građanima. Ta vrsta specijalnog rata već je odnela mnoge živote.
Prisetimo se kroz kakav pakao su prolazili Slavko Ćuruvija i Oliver Ivanović, pre nego što su streljani.
Prisetimo se i svih novinara koje su vlastodršci smatrali neprijateljima „naroda i države“. Među aktuelnim, koje je predsednica skupštine detektovala kao mrzitelje, našao se i Srđan Škoro, protiv koga je ustala čitava vlada, ali i rukovodstva nekih firmi i organizacija. Ministar policije Ivica Dačić ga je već osudio kvalifikujući njegove reči kao zločin.
Taj isti ministar, zajedno sa predsednikom i još nekolicinom uvek u vlasti prisutnih, preko tri decenije je aktivni učesnik svih zlodela koja su zadesila građane Srbije.
On je konstanta od koje se ne odstupa sa sigurnog puta u propast. Dok ganjaju Srđana Škora i Muniru Subašić, predstavnicu udruženja Majke Srebrnice, Ustavni sud je proglasio ništavnom uredbu o zabrani rudarenja litijuma. Ubrzano se lobira sa svih strana za Rio Tinto.
Dolazak kancelara Šolca je još jedna potvrda kakvo nam se zlo sprema. Možda bi paradigmatično izgledalo prisećanje na nedavno Vučićevo žvrljanje po njegovoj famoznoj kineskoj tabli. Kontekst nije bitan, jer je mnogo puta viđen. Bitna je peta tačka.
Jasna je i sablasna. Glasi – kraj Srbije.
Autorka je lekarka iz Vršca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
