Priča o najskupljem srpskom koridoru

U toku 2009. godine bio je izrađen Generalni projekat koridora, kome je prethodila studija opravdanosti, da bi 2011. godine tadašnja Pokrajinska vlada donela Prostorni plan za saobraćajni koridor Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica.

Na osnovu urađenog projekta, procenjeni troškovi izgradnje koridora, koje je izračunala struka, ne obuhvatajući troškove izgradnje predviđenog mosta na Dunavu, iznosila je 150 miliona evra, što je i prezentovano javnosti 2014. godine od strane Pokrajinske vlade.

Izgradnjom tunela kroz Frušku goru, bio bi rešen problem prolaska teretnih vozila preko Fruške gore i Iriga, kao najprometnije saobraćajnice u Srbiji, na kojoj je, kako je procenjeno, dnevni prosek prolaska bio od 10.000 do 12.000 vozila.

Studija opravdanosti je pokazala da bi se izgradnjom tunela „Iriški venac“ zaštitila priroda Fruške gore, koja je 1960. godine proglašena za Nacionalni park.

Interesantno je napomenuti da je projekat idejnog rešenja tunela kroz Frušku goru i obilaznice oko Iriga još 1982. godine izradio Dušan Sekulski kao svoj diplomski rad na Građevinskom fakultetu u Beogradu.

Na Međunarodni praznik rada, Prvog maja tekuće godine, bušenjem prvog šipa simbolično su otpočeli radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora, brze saobraćajnice bez zaustavnih traka, dužine 47,7 km sa četiri trake širine od po 3,50 m, koje su predviđene za brzine od 60 do 100 km na sat.

Na trasi, pored dvocevnog tunela „Iriški venac“, dužine 3,50 km (najveća dužina tunela u Srbiji), planirane su denivelisane raskrsnice, mostovi i nadvožnjaci. Najveći most, dužine 1,8 km biće izgrađen na Dunavu, kod Petrovaradina.

Fruškogorski koridor bi trebalo da rastereti urbana područja od saobraćaja, Irig i Frušku goru od teretnih kamiona, a spojio bi saobraćajnicu Loznica-Šabac-Ruma preko Novog Sada sa budućim auto-putom Novi Sad – Zrenjanin – Beograd.

Početkom oktobra 2020. godine, vlada RS je sa kineskom kompanijom CRBC (China road and bridge corporation) potpisala ugovor o izgradnji koridora od Novog Sada do Rume, koji bi trebalo da bude završen do marta 2024. godine.

Projekat će biti finansiran iz kredita kineske Eskim banke i avansa iz budžeta RS. Vrednost projekta je 606 miliona evra.

Posle najavljenog besmislenog projekta „Novi Sad na vodi“, pažnja kritičnog dela javnosti Vojvodine usmerila se na izgradnju Fruškogorskog koridora. Mišljenja struke o isplativosti tog projekta su dosta podeljena. Jedni misle da doneta odluka o izgradnji Fruškogorskog koridora nema opravdanih razloga, s obzirom da taj pravac, po njihovom mišljenju, nije toliko frekventan.

Osporavaju tvrdnje donosioca odluke o izgradnji tunela, da će u ekološkom smislu doći do potpunog smanjenja zagađenja prirode Fruške gore, pošto će tunel morati da ima ventilaciju, te će određeni stepen zagađenja ipak postojati.

Protive se obimnoj seči fruškogorske šume na mestima proboja tunela (na otvaranju radova predsednik države je obećao da će se na mestu svakog posečenog drveta zasaditi po dve sadnice).

Isplativost same izgradnje je upitna, jer je prevoz robe znatno jeftiniji kad se odvija železnicom ili vodnim putem, te se ne može očekivati velika frekventnost.

Drugi smatraju da će se izgradnjom koridora znatno skratiti vreme putovanja, povećati bezbednost u saobraćaju i da će saobraćaj kroz tunel u potpunosti sprečiti zagađenje prirode Nacionalnog parka.

Izuzetno visoka ugovorena cena izgradnje Fruškogorskog koridora, izazvala je u stručnoj javnosti i kod dela građana snažan utisak u negativnom smislu.

Prema raspoloživim uporednim podacima, cena od 12,7 miliona evra za jedan km izgrađene brze saobraćajnice, prevazilazi cene koštanja auto-puteva izgrađenih u regionu i Jugoistočnoj Evropi, u poslednjih dvadeset godina.

Previsoka cena je još uočljivija kad se poredi sa cenama predračunskih troškova izgradnje na mnogo zahtevnijim lokacijama.

Primeri: cena zahtevne trase auto-puta Zagreb-Split iznosila je nešto više od devet miliona evra po jednom km; saobraćajnica od Novog Sada do Horgoša koštala je milion evra po jednom km; ugovorena cena auto-puta kroz Grdeličku klisuru bila je devet miliona evra po jednom km (još nije objavljena konačna cena izvedenih radova, zbog mnogobrojnih popravki i preprojektovanja) itd.

Od 47,7 km Fruškogorskog koridora, 42,2 km otpada na 4 trake puta, po gotovo ravnom terenu.

Povećanje troškova izgradnje Fruškogorskog koridora od prvobitnih 150 miliona evra (ne računajući izgradnju dunavskog mosta) do 606 miliona evra (sa izgradnjom mosta, povećanje cene je više nego dvostruko), a pritom se u međuvremenu nisu promenili parametri i geološki sastav zemljišta, izazvalo je kod struke i znatnog broja građana mučan utisak, gnev i opravdanu sumnju na pojavu očigledne sistemske korupcije.

Neposrednom međusobnom pogodbom o izgradnji koridora, skupog investicionog projekta, između ovlašćenih predstavnika Republike Srbije i Kine, suspendovan je Zakon o javnim nabavkama, čime je isključena konkurencija i sprovedena netransparentna procedura ugovornog postupka, što stvara veoma plodno tlo za koruptivne radnje.

Organizacija Transparency International objavila je 28. 1. 2021. godine Izveštaj u kome je Srbija po indeksu percepcije korupcije CPI2020 (Coruption Perceptions Index ) za 2020. godinu, na 94 mestu od 180 zemalja, sa indeksom 38 od idealnih 100 poena, što pokazuje da pripada zemljama sa veoma raširenom korupcijom.

Autorka je članica Saveta Nove stranke