Priča o poštenju: Ognjen Pažin

Toliko se krade da je lopovluk postao svakodnevna tema malog naroda sa malim brojem stanovnika. Kradu i oni na vlasti, ali je nedokazivo. Kradu i oni koji nisu na vlasti. Nismo jedini. Ceo svet krade. Neki kradu a neki kraduckaju. Dakle, nije ovo samo srpski model. Ali, kada se dogodi nešto suprotno od ove zle navike, onda se krstimo rukama i nogama.

Moja priča počinje u Trebinju. Boraveći na TFF (Trebinje film festival Evropskog i mediteranskog filma) konstatovao sam prvog jutra posle otvaranja da mi nema novčanika sa ni manje ni više 550 evra. Sutradan, pod Platanima, prilazi mi Želimir Kovačina, novinar, i nonšalantno kaže: „Ja da ti rešavam probleme?“ i predstavlja mi gospođu Pažin, koja drži papirić u ruci i kaže: „Moj suprug Ognjen, ovo ime ću napisati velikim slovima OGNJEN PAŽIN, jutros je našao novčanik, pa kako osim recepta za bromazepam nije bilo dokumenata prema imenu je dokučio da ste gost Festivala… Sad ću ja da trknem da vam donesem novac!“

Molim gospođu Pažin da to ne čini i odlazim u Dom mladih gde je gospodin Pažin portir. Već s vrata kapira ko sam i izlazi sa novčanikom: „Ni sam ne verujem, počinje gospodin Pažin, da je od sinoć do jutros u 11h novčanik bio ispred ulaza u Dom i da ga niko nije fermao, a ja sam prema receptu skontao da ste gost festivala prema spisku koji imam. Pruža mi novčanik. Ja bez teksta, uzimam lovu i deo mu pružam. Gospodin Ognjen ni da čuje. Tek kada sam utvrdio da ima decu, uzeo je ponuđen novac (prema zakonu ima pravo na deset odsto) i počeo da mi se zahvaljuje, kao da sam ja njemu učinio uslugu, a ne on meni.

Ne, nije kraj. Pre pet godina, Drugi TFF otvoren je u bašti Doma kulture. Posle otvaranja i filma prešli smo u Platane. Posle izvesnog vremena prilazi mi jedna momčina: „Šta ti fali ovde?!“ Rekoh: „Ništa. U Trebinju se osećam fenomenalno!“ I taman da počnem s lamentiranjem o lepotama ovog grada, lepim ženama, sjajnim muškarcima, dečko mi pruži novčanik s dokumentima. Ja zapanjen, gledam u pruženu ruku i tražim po novčaniku neku kintu da ga častim, a momčina s visine: „Ej, ne zajebavaj. Ovo je Trebinje.“