Pridružujem se Apelu za odbranu SPC u Crnoj Gori

Oni su nezadovoljni zbog ambicije da verski objekti i zemljište postanu „kulturna baština u državnoj svojini“, koju iskazuju odredbe čl. 62, 63 i 64 Zakona.

Ova ambicija ima u vidu: objekte i zemljište izgrađene, odnosno pribavljene iz javnih prihoda države; objekte i zemljište koji su bili državna svojina do 1. 12. 1918. godine za koje ne postoje dokazi o pravu svojine; objekte izgrađene zajedničkim ulaganjima građana do 1. 12. 1918. godine za koje ne postoje dokazi o pravu svojine.

Relevantne činjenice imaju se ocenjivati shodnom primenom Zakona o upravnom postupku i supsidijarnom primenom Zakona o parničnom postupku.

Organ uprave nadležan za poslove imovine dužan je da u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona: utvrdi verske objekte i zemljište koji postaju državna svojina, izvrši njihov popis i podnese zahtev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima.

Organ uprave nadležan za katastar dužan je da upis ovog prava izvrši u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i da bez odlaganja o tome obavesti ranijeg korisnika objekta, odnosno zemljišta.

Po pravnosnažnosti odluke kojom se vrši katastarski upis prava državne svojine, raniji korisnik nastavlja sa korišćenjem objekta, odnosno zemljišta, koji su bili predmet upisa sve do odluke državnog organa nadležnog za odlučivanje o državini, korišćenju i raspolaganju ovim nepokretnostima.

Na osnovu ovakve sadržine navedenih odredaba, možemo identifikovati tri deonice u ostvarivanju namere Zakona da država, koja ga je i donela, postane vlasnik objekata i zemljišta Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori: normativnu, izvršnu i korektivnu.

Prva deonica se donošenjem Zakona okončava. Međutim, njegova se ustavnost može osporiti pred Ustavnim sudom Crne Gore. Za to postoji više razloga ali su dovoljna tri.

Jedan je, što je verska zajednica, po članu 14 crnogorskog Ustava, odvojena od države koja, stoga, ne može uređivati imovinski režim u toj zajednici.

Drugi je, što član 58 crnogorskog Ustava određuje da niko ne može biti lišen ili ograničen u zajemčenom pravu svojine, osim kad to zahteva javni interes uz pravičnu naknadu, a ovde se taj izuzetak primenjuje van ustavnog okvira.

Treći je, što Zakon lišavanju imovine izlaže samo Srpsku pravoslavnu crkvu, budući da je svojina svih drugih verskih zajednica u Crnoj Gori već zaštićena sporazumima sa državom, pa to pomenutu crkvu, protivno članu 8 crnogorskog Ustava, izlaže i diskriminaciji.

– Ako Ustavni sud nađe da je Zakon neustavan, ostale dve deonice gube aktuelnost.

Drugu deonicu otvara usvajanje Zakona.

Ona će trajati godinu dana od njegovog stupanja na snagu, a biće ispunjena identifikacijom i popisom verskih objekata i zemljišta, kao i pokretanjem postupka za njihov oročen upis u katastar nepokretnosti.

Ako se nadležni državni organi u traganju za potrebnim podacima suoče sa spornim pitanjima, može doći i do pokretanja određenih postupaka pred sudom ili drugim nadležnim državnim organima.

Treća deonica započinje sa pravnosnažnošću odluke o upisu prava državne svojine u katastar nepokretnosti.

Ukoliko i nakon toga pitanja o državini, korišćenju i raspolaganju verskim objektima i zemljištem ostanu sporna, valja ih rešiti u postupku pred nadležnim sudom. Sud rešava i sporove po tužbi za utvrđenje prava svojine po osnovu održaja.

Ova tužba stoji na raspolaganju i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer član 52 stav 2 crnogorskog Zakona o svojinskopravnim odnosima predviđa da zakoniti i savesni držalac nepokretne stvari stiče pravo svojine protekom deset godina.

Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom dobročinom ili teretnom pravnom osnovu.

Državina je savesna ako držalac opravdano veruje da je stvar dobio ili nabavio od vlasnika.

Pošto je Srpska pravoslavna crkva nesumnjivi zakoniti i savesni držalac nepokretnosti koje su u njenom posedu više decenija, pa čak vekova, i ona će u postupku po tužbi za utvrđenje svoja prava zaštititi pravnosnažnom deklaratornom presudom da je punopravni vlasnik verskih objekata i zemljišta u Crnoj Gori.

Naravno, ako iritirajući Zakon, pod molebanskim pritiskom građana, ne bude stavljen van snage. A to bi bilo i najbolje rešenje.

P. S. Ovim tekstom pridružujem se Apelu za odbranu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji