Prijateljski susret dvojice nesmenjivih

Nezavisno od varijante koja se prihvati kao jezgro naslova, lako se razabire da se on odnosi na predsednike Rusije i Srbije, dva čoveka za koje se zna da su čvrsto uglavljeni u svoja sedišta ili tronove na vrhu upravljačkih piramida i koji su svoju popriličnu nesmenjivost već dokazali dužinom perioda personalne vladavine. Odličan test nesmenjivosti jeste predvidivost ishoda odgovarajućih predsedničkih izbora.

U obe zemlje ponovljeni izbori izređali su se u svojevrsnim serijama i u svakoj epizodi tog izbornog igrokaza bilo je unapred jasno kakav će biti ishod. Postoje i drukčiji politički ambijenti: primer radi, u izboru hrvatskog predsednika republike neizvesnost je bila tolika da se rezultat nije znao sve dok nije bio i zvanično objavljen, nakon što su obavljene sve propisane proceduralne radnje.

Jedan od suprotnih primera mogao bi da bude onaj koji se odnosi na Rusiju: neko može uopšte da ne zna kad će biti sledeći ruski predsednički izbori a da ipak sa punom izvesnošću predvidi da će na njima ponovo biti izabran sadašnji predsednik Putin. Biće, dakle, izabran prijatelj našeg takođe mnogokratno reizabranog premijera i predsednika.

Aktuelna poseta predsednika Vučića najavljena je i potom obznanjivana na sva zvona, uz politički marketing kakav se čak ni ovde poodavno nije dao zapaziti. Naročito je isticana dramatičnost situacije s obzirom na cenu, predviđene količine i režim isporuke – kakva se fleksibilnost može očekivati i koliki će biti njen stepen – i u javnosti je proizvedena jedna atmosfera teško podnošljive neizvesnosti. Ključna poruka bila je da, ukoliko Srbija bude Rusiji plaćala gas po ceni kakva sada preovladava na svetskom tržištu, mora da usledi gotovo nepodnošljiva situacija, troškovni pritisak za koji nije jasno da li bi Srbija uopšte mogla da ga izdrži. Vučićeva poseta predstavljena je kao spasilački čin od koga zavisi sam opstanak, kao napor kojim treba da se izbegne neka vrsta apokalipse. A sve to je bila osnova za razvijanje neke velike nade, tako velike da je donekle delovala kao neka vrsta fantazije: Putin je dokazani prijatelj Srbije i neće dozvoliti da ona zbog skoka cene gasa doživi takav udar od koga bi teško mogla da se oporavi.

U vezi sa svim ovim javljaju se krupna pitanja i teško razrešive dileme. Prva i najkrupnija jeste: Kako to da Srbiju može tako fatalno da pogodi utrostručenje cene gasa? Naime, iz krugova vlasti i države i iz okupiranih tabloidnih i drugih medija svakodnevno nas zasipaju informacijama o epohalnim privrednim uspesima Srbije, o njenom neverovatnom uspehu u odnosu na sve zemlje iz susedstva i druge uporedive zemlje. Bombarduju nas uveravanjima da je Srbija razvojni lider „u regionu“ ali i šire, „na evropskom nivou, pa možda i nešto više od toga“. Govori se svakodnevno o neviđenoj finansijskoj snazi i o retko registrovanoj masi sredstava prikupljenih u našem budžetu. „Imamo novca“ – ne jednom je isticano sa raznih nivoa vlasti, uključujući i onaj najviši.

A onda je poseta Rusiji predstavljena kao potraga za slamkom spasa i ta slamka je predstavljena kao dragoceni oslonac koji će nam pružiti naš veliki prijatelj. U toj potrazi za slamkom spasa nazirali su se tonovi koji su delovali kao poruke očajnika koji u toj slamci vidi odbranu od teške katastrofe. Povodom konstatacija iz ovoga pasusa postavlja se neposredno i vrlo jednostavno pitanje: ako smo ekonomski tako uspešni i ako nam se iz budžeta takoreći preliva, kako to da ne možemo podneti tržišne fluktuacije, makar i jače izražene, cena bitnih energenata?

Zar ekonomski najuspešnija zemlja „u regionu pa i šire“ mora bezmalo da moljaka za neku izrazito netržišnu cenu, da zapomaže za cenu za koju se očekivalo i nadalo da će otprilike biti na jednoj trećini cene formirane na tržištu? Usput, neće li onaj koji nam gas na opisani način proda u bescenje tražiti zauzvrat nešto što ne vidimo i o čemu verovatno niti nećemo biti upoznati? Oprezniji analitičari neće moći da ne zapaze da je ono što u ovoj transakciji dobijamo jako vidljivo i široko reklamirano a da ono što ćemo dati zauzvrat ostaje tajnovito i nedokučivo. Neki od nas karakterišu ovakvo „trgovanje“ kao netransparentno i skloni su da ga ocene kao u krajnjoj liniji štetno i nedozvoljeno.

Šlag na tortu došao je sa slavodobitnom vešću iz Rusije. Dva predsednika za Srbiju su uobličila vrlo povoljan aranžman za isporuku gasa! Cena ostaje na prethodnom nivou, tj. na nivou od jedne trećine aktuelne tržišne cene, biće odobrene i veće količine, verovatno onoliko koliko nam bude trebalo i režim isporuka biće veoma fleksibilan – moći ćemo nabavljene količine slobodno i bez dodatnih troškova da prilagođavamo svojim potrebama! Neobavešteni i naivni biće ovom vešću impresionirani i silno obradovani. Biće i zahvalni i na predstojećim izborima svojim će glasovima nagraditi našeg predsednika.

Bog će im oprostiti jer u stvari ne znaju šta rade dok celu stvar tumače kao posledicu Putinove silne ljubavi prema Srbiji i, možda baš, kao izraz velike lične simpatije prema našem predsedniku. Za njihovu informaciju neka bude saopšteno da se u ovakve posete ne ide kao grlom u jagode nego timovi profesionalaca, i to i sa naše i sa ruske strane, bitne elemente ovakvih sporazuma pripreme unapred, a svečano objavljivanje odgovarajućih uslova samo je oblik političke predstave kakva je u ovakvim prilikama uobičajena. Nije se naš predsednik, pritisnut ubitačnim stresom, uputio u neizvesnu avanturu; daleko od toga.

Valja na kraju upozoriti na još jedan efekat ovakvih nagodbi. Cela stvar je predstavljena kao veliki lični učinak našeg predsednika, kao njegova individualna zasluga. Time mu se na način koji nije legitiman povećava izborna podrška i broj glasova na predstojećim izborima. Time će rupa u koju je saterana naša smoždena opozicija postati još dublja. U isti mah brišu se poslednji tragovi inače eliminisane konkurencije na našem „izbornom tržištu“. To je dalji korak u destrukciji našeg ionako urušenog političkog sistema. Štete od ovakvog ataka na režim normalnog odvijanja političkih procesa nisu neposredno vidljive a za neinformisane kao da neće ni postojati.

No, to ih ni na koji način ne umanjuje i ne otklanja njihovo maligno akumuliranje tokom nekog budućeg razdoblja. Za to razdoblje ne znamo koliko će trajati ali znamo da neće biti kratko.

Autor je profesor emeritus