Prilozi za kontranapad

Neodređen je čak i naziv tog kontakta treće vrste. Da li se radi o dijalogu ili o pregovorima nije pitanje semantike, već ličnog doživljaja koji može biti presudan kada je konačni rezultat u pitanju.

Umesto da se šalju pomirljive poruke koje bi nagovestile da će ipak doći do dogovora o izlasku iz ovog bezizlaza, na društvenim mrežama ne prestaje građanski rat regrutovanih avatara, televizije uživo prenose kečerske duele partijskih džihadista, a politički program nacionalnih televizija po stepenu primitivizma i nasilja postaje ozbiljna konkurencija legendarnom rijaliti-smeću Džerija Springera.

Debatne emisije liče na prozaične promocije istrošenih boksera na ivici incidenta na kojima umesto testiranja tehnike i snage voditelji stimulišu skidanje rukavica i udaranje ispod pojasa.

U takvoj atmosferi očekuje se institucionalni razgovor jedne strane koja je sve institucije privatizovala s drugom koja te institucije ne priznaje. Odavno je Srbija postala besudna zemlja i ne postoji nijedan autoritet, ni domaći ni međunarodni, koji bi mogao presuditi u ovom sporu.

Skupština slobodne Srbije profiliše se kao fabrički lepak koji bi mogao da spoji sve fragmente opozicione javnosti u smisleni mozaik koji nosi jedinstvenu poruku. Ipak, ova slobodna skupština često deluje oslobođena od Srbije jer na njenom osnivanju, a kasnije i konferencijama za štampu, prisustvuje par stotina upornih i nepokolebljivih, što indirektno pokazuje nivo njenog legitimiteta.

Ubeđen sam da bi Forum penzionera mesnog odbora SNS-a na Starom gradu mogao da sakupi više ljudi na svojoj sednici sa temom organizovanog odlaska na koncert kolege Minje Subote.

Ako bih bio neoprezan, te dopustio sebi kratki izlet elit-tripa, mogao bih da ustvrdim da bi tamo bilo manje zuba nego doktorskih diploma na popularnom Platou, ali bih se time samo svrstao u red onih koji svojom vremenskom, političkom i nacionalnom dezorijentisanošću i potcenjivačkim bezobrazlukom produžavaju Vučićevu vladavinu.

Ipak, ovaj trust mozgova ima potencijal da svojim autoritetom postane ozbiljan politički katalizator koji bi mogao da bude efikasna premosnica između besnih, razočaranih građana i partijske elite.

Ta elita je opravdano u nekoj vrsti samoizolacije i to ne zbog epidemioloških mera, već zbog visokog rizika da teškom mukom okupljene demonstrante zaraze virusom podela, sujete i sebičnosti.

Opozicioni lideri daleko su od sticanja impresivne spremnosti na žrtvu i revolucionarne predanosti koja inspiriše.

Zato ih inercija mase uvek potiskuje u drugi plan, jer nisu u stanju da uhvate talas nezadovoljstva, ideološki ga uokvire i politički artikulišu.

Ako za nečim treba žaliti iz devedesetih godina, to je kvalitetna kadrovska baza opozicije koja je bila mnogo talentovanija, sposobnija i izdržljivija od ove današnje.

Srbija je trenutno u fazi povremenih potresa koji ili najavljuju zemljotres katastrofalnih magnituda ili se radi o smirivanju tla tokom kojeg dolazi do povremenog relaksiranja preostale seizmičke energije u vidu kratkotrajnih ekoloških, esnafskih i eksperimentalnih „ustanaka“.

Nestabilno primirje ograničenog roka preporučujem da iskoristimo za popunu arsenala, za početak verbalnog. Čak i povremene konfrontacije na dodirnim tačkama sa neprijateljem treba iskoristiti za efikasno poentiranje.

Najbolje je protivnika uvesti u lavirint kontradiktornosti njegovih stavova.

Kada je na stolu tema o ukradenim milionima, treba samo usmeriti oštricu prema Slaviši Kokezi i njegovoj knjizi „Moj put do uspeha“, gde nam verovatno naprednjaci mogu citirati pasus koji sadrži formulu kako se od lokalnog konobara postaje multimilioner.

Ako se neka od naprednjačkih plavuša priseti nasilja nad ženama i počne da Pavlovljevim refleksom peni ispred slike Boška Obradovića, treba joj obrisati silikonska usta krivičnom prijavom koju je podnela bivša supruga Siniše Malog zbog verbalnog i fizičkog nasilja u porodici.

Licemerne izlive poštenja bivših radikalskih legionara koji gramofonski demonizuju žute tajkune treba zaustaviti izvodima iz poslovne biografije Bogoljuba Karića, slatkorečivog biznis-alhemičara koji je mađioničarskim trikovima uspeo da sredstva za narodni preporod rezerviše za lični porod.

Ako ne mogu da uhapse tajkune, onda neka ih ekstra-oporezuju, ali ni to im ne bi išlo u prilog jer su na zvaničnom spisku ekstraprofitera u Srbiji imena i bivšeg i sadašnjeg predsednika SNS-a. Pa kako to druge stranke tajkunske, a SNS bez prekida vode oni koji su se okoristili na nesreći svog naroda?

Računi na Mauricijusu? Može, čim objasnite „rajske papire“ ministra sa ruskim portfeljem i porezom plaćenim van Srbije, poštovane napredne device sa računima na Devičanskim ostrvima.

Šešeljizacija njihovog nastupa ulazi u završnu Goran Matić-Ivan Marković fazu, koja se od one sa kraja prošlog veka razlikuje po tome što su NATO-lokatori sada NVO-agenti, strani plaćenici su „prijatelji zapadnih ambasada“, a domaći izdajnici su – i dalje domaći izdajnici.

Mali osvrt na recentnu prošlost otkriće sve manije ovog edipovskog kompleksa, jer je upravo SNS nastala u laboratorijama stranih ambasada. Možda je Tadić dodavao začine, Miki Rakić štelovao temperaturu retorte, ali su autori eksperimenta i licencirani vlasnici konačnog proizvoda vlasnici diplomatskom imuniteta.

U boksu su najslađi nokauti iz kontre. Kada se protivnik zaleti, razmakne gard, zamahne, sputi rame, otkrije bradu – to je trenutak za precizan udarac. Argumenata je napretek, samo je potreban dobar rad nogu i vanredna koncentracija. Odbrojavanje je počelo.

Autor je lekar i član Glavnog odbora Demokratske stranke