Primamljivost laži, autokratija i diktatura

Nabrojani mehanizmi koji, naravno, ne garantuju idealno društvo, omogućavaju kretanje ka društvu ekonomskog i pojedinačnog prosperitete. Ta tvrdnja bi se verovatno mogla i matematički dokazati (uvek ima izuzetaka) upoređujući stepen društvene slobode i poštovanja ljudskih prava u šta spada i samostalno sudstvo (pravna zaštita) i slobodni mediji (pravo na istinito informisanje) i ekonomski standard ljudi. Mogu sa velikom sigurnošću da tvrdim da su te stvari proporcionalne.

Ono što mene okupira i što ne mogu da razumem, ili tačnije rečeno sebi do kraja objasnim, jeste uzrok za ovaj stepen obolelosti srpskog društva. Simptomi bolesti su, pretpostavljam, poznati manje više svima, ali ću ih onako grubo pobrojati bez nekog velikog razmišljanja. Institucije sistema su razorene i ne funkcionišu, sudstvo ne radi svoj posao, od tužilaštva do Specijalnog suda za organizovani kriminal i Ustavnog suda.

Predsednik države svakodnevno krši Ustav i tretira Srbiju kao privatno vlasništvo, RTS, javni servis građana Srbije koji oni plaćaju je SNS partijsko glasilo. Kriminal i kriminalci diktiraju zakone, a vrlo često se nalaze i na vrlo odgovornim pozicijama, neznalice i ljudi bez odgovarajuće stručne spreme koji vode i uništavaju javna preduzeća koja su vlasništvo građana, za milionske štete prouzrokovane neodgovornošću.

Sa kleptokratskih pozicija nije odgovarao niko, slave se ratni zločinci i propagira se mržnja kao jedini model zaštite sopstvenih ili narodnih interesa, slave se i poštuju diktatori i diktatorski sistemi kao uzor kojem treba težiti, slavi se nekultura i primitivizam, sebičnost, površnost, poltronstvo, a u ime vere, nacije i budućnosti. Pročitajte prethodnu rečenicu ponovo i jasno je kakva budućnost iz toga proističe.

No sad kad sam i bez puno zamišljanja nabrojao neke od simptoma ove duge i već neizdržive bolesti, navešću jedan od uzroka za koji mi se čini da postoji vekovima i da je veoma otporan na civilizacijske terapije. Definišimo jedan od uzroka ove propasti u formi pitanja: Zašto je laž primamljivija od istine?

Sveobuhvatni odgovor na ovo pitanje, kao i jednostavan, nije moguć. Da li je to usled bekstva od slobode kako je to definisao From ili usled prirodne egocentričnosti ljudi, koja u sukobu sa realnošću vrlo lako prihvata laž kao svog prirodnog saveznika ili se radi o svojevrsnoj privlačnosti laži koja menja formu, boju i svrhu u odnosu na dosadnu i nepromenljivu istinu.

Sigurno je to i da mnoge laži onima koji veruju izgledaju kao u kamenu uklesane istine. Primera za ovo ima mnogo i verovatno je ljudska istorija i civilizacijski smer bio određen ovim odnosom i prevagom istine ili laži.

Otuda će svaka autokratija i diktatura s obzirom da je izgrađena i opstaje na laži braniti i gajiti ovu ljudsku prijemčivost i davanja prednosti lažima. Time dolazimo i do ključnog leka za obolelo srpsko društvo. Istina je lek, dragi moji. A odgovornost za nametanje istine je na intelektualnoj i političkoj eliti, makar onoj koja će se tek uspostaviti.

Umetnici (umetnička laž je u službi istine i često istinitija od same istine), intelektualci i društveno odgovorni javni delatnici i političari, na vama (nama) je da ovu terapiju počnemo i izvedemo. Rekao bih za kraj „srećno“, ali ću preinačiti pa ću reći „samo uporno“. I još nešto. Ništa na laži i zlu nije opstalo. Laž je loš temelj za kuću.

Autor je vajar