Pristojnost

Naučila su deca Srbije, najzad, šta je to.

Pristojnost je kad baciš upola manju devojku od sebe preko bankine zato što protestvuje protiv sve luđih zakona autokratije koja se bliži kraju, i potom otareš ruke. Pristojnost je kad se uneseš u lice građaninu koji te opominje da ne tučeš goloruke ljude, a ti uzvratiš da si upravo zato tu. Naročita i uzorita je pristojnost kada si policajac, i to baš onaj koji je snimio reklamu o uzornom policajcu. Kada si major policije u Srbiji, a imaš pogled ubice i ponašaš se kao pripadnik nove superiorne i osorne SNS rase. Ovaj uzorni policajac ima ime i prezime – Aleksandar Krstić.

Pristojni ljudi Šapca nose zidarske čekiće. Nisu im potrebni za zidanje. Dovoze ih na kritična “lica mesta” autima zatamnjenih stakala. Čekiće ne kriju, jer oni služe za razbijanje glava ljudi. Pristojni čovek sa čekićem udarao je ljude koji su se popeli na bager da bi ga zaustavili. Jer, hteo je da ih pregazi. Zato što su se pobunili protiv sve luđih zakona autokratije koja je pri kraju. Pristojni SNS čovek sa čekićem lepo se zove – Čeda Srnić.

Od njega još pristojniji je uzorni bagerista, čovek herojskog imena, Boga se ne boji, dok je SNS-a – Nebojša Stojičević. Bagerista Džo iz 2000. i bagerista Nebojša iz 2021, iako istog zanimanja, razišli su se u suprotstavljene istorijske čitanke, o svetlu i tmini.

Pristojnost, za sve ove uzor(k)e je nadmoć dominacije. Pristojan si samo kad si jači.

A najviše si pristojan kad, radi svoje sujete i kukavičluka, usred pandemije, kao stado u tor sateraš hiljade “tvojih” ljudi, koji će postati samo broj na respiratoru, a potom broj onih kojih više nema.

 Tekst preuzet sa portala Ujedinjeni protiv kovida