Pristrasnost, nauka i država

Pre nekoliko godina smo na Ekonomskom fakultetu, menjajući način finansiranja vannastavnih studentskih aktivnosti, raspisali konkurs za odabir studentskih projekata za narednu godinu.

Petočlana komisija ocenjivala je pristigle studentske predloge i rangirala ih.

Ispostavilo se da bi neki osrednji projekti neočekivano obezbedili fakultetsko finansiranje, a da neki, od većine članova komisije dobro ocenjeni, ne bi.

Analizom ocena ustanovljeno je da je jedan član komisije ocenjivao projekte isključivo najboljom ili najlošijom ocenom, te da se isključivanjem njegovih ocena rangiranje znatno menja.

Pored ove egzaktne, i ostale naknadne informacije o tom članu ukazivale su da se radi o pristrasnom članu komisije. Isključili smo tog člana i dobili objektivnije vrednovanje projekata.

Sledeće godine smo na drugi način birali člana komisije iz reda studenata.

Po svojim dimenzijama ovaj problem je neuporediv sa problemima konkursa Fonda za nauku, gde se radi o učešću desetine hiljada istraživača sa oko hiljadu projekata, ali je poučan.

Jedna od pouka je da bi se elementarnom statističkom analizom mogli izdvojiti pristrasni recenzenti i privilegovane institucije. Ali ova pouka je tek „naknadna pamet“.

Problemi sa procedurama Fonda za nauku su mnogo dublji i mogu biti vidljivi i pre raspisivanja konkursa.

Netransparentnost procesa, te posledično otvaranje velikog prostora za pristrasnost, i nepostojanje mogućnosti ulaganja prigovora koji bi mogao izazvati reviziju ocenjivanja, glavni su nedostaci funkcionisanja ovakvih raspisa Fonda.

Čak je, čini mi se, i jedini donekle logičan netransparentni segment ovog procesa, anonimnost recenzenata, sporan.

Ukoliko bi na početku bar lista recenzenata bila javna, a konkretno angažovanje svakog od njih anonimno, tada bi se videlo u akademskoj zajednici koliko su ti angažovani recenzenti kompetentni i dostojni svoje uloge.

Naime, veliki broj primedaba, a pripremajući ovaj članak imao sam uvida u reakcije više od desetine timova i institucija, odnosi se upravo na sumnju u kompetentnost i nepristrasnost angažovanih recenzenata.

Sporni su i netransparentni kriterijumi ocenjivanja projekata, izbor recenzenata i, konačno, postupanje sa završnim ocenjivanjem projekata oko kojih recenzenti nemaju sličan stav.

Na to ukazuju česte primedbe, na bazi dostupnih sumarnih recenzija, da recenzenti nisu bili dorasli svom zadatku, jer su izostala ubedljiva obrazloženja loših ocena kao i sugestije kako unaprediti predložene projekte.

Izuzev sumarnih, istraživačima nisu dostupne pojedinačne recenzije koje svakako sadrže više detalja i argumenata.

Ocene dva anonimna recenzenta i eventualno angažovanje trećeg podseća na procedure koje se često koriste u naučnim časopisima za odabir radova za objavljivanje.

Međutim, znatna razlika između jednog naučnog rada i prijave jednog projekta zahteva i različite pristupe.

Verujem da bi projekti grupisani po oblastima bili adekvatnije ocenjeni od strane jedne višečlane komisije, 10 do 20 članova, koja bi radila u plenumu, nego od strane samo dva nepovezana recenzenta.

Izostale su i jedinstvene javne rang-liste svih prijavljenih projekata, posle svakog kruga odlučivanja, koje bi takođe doprinele transparentnosti procesa i boljem uvidu javnosti u podelu državnog novca timovima i institucijama kako po geografskim, tako i po naučnim oblastima.

Takvi bi podaci pokazali da li, i koliko, ima privilegovanih institucija i pojedinaca na konkursu.

Za početak, ako bi sam Fond mogao da unapredi i redefiniše procedure za buduće konkurse, poučen slabostima u dosadašnjim raspisima, a koje bi garantovale više transparentnosti, bio bi to važan iskorak.

Trebalo bi, takođe, voditi računa o fokusu koji ne bi smeo da zanemari kako fundamentalna istraživanja, tako i ona od užeg lokalnog, nacionalnog ili regionalnog značaja, a koja ne daju perspektivu brze i lake primene.

Fond bi „svoju dušu mogao spasti“ i opravdati nespornu neophodnost svog postojanja već sledećim konkursom objavljivanjem šireg spiska kredibilnih recenzenata; obavezivanjem da će tokom procesa odabira i rangiranja projekata u pojedinim fazama objavljivati celokupne podatke o učesnicima, te definisanjem procedura postupanja po prigovorima učesnika konkursa.

Autor je profesor univerziteta