Pritvorsko lečenje političkih zatvorenika

Aleksandra je 24. jula 2019. godine, na društvenoj mreži Tviter, izvređala Aleksandra Vučića i njegovu decu, i to upotrebivši neke od najtežih psovki koje se, nažalost, često upotrebljavaju kod nas.

Ovakvo ponašanje jeste čin uvrede, koji bi povredio svakog od nas, ali ne bi mogao da ugrozi bilo koga od nas, jer u tim psovkama nema pretnji. Policija je hapsi nakon dva dana, 26. jula 2019., i od tada je u pritvoru, sada već skoro četiri meseca. Obrazloženje tužilaštva za predlaganje pritvora, koje je prihvatio Viši sud u Beogradu (predmet ? P03 – 38/19) jeste: mogućnost da Aleksandra ponovi krivično delo jer je „internet lako dostupan“.

Ovakav razlog za određivanje pritvora je pravni nonsens ali i dokaz da se ovde kažnjava – pritvorom. Takođe, postoji razvijena sudska praksa da se u ovakvim slučajevima, umesto pritvora, određuje mera zabrane pristupanja internetu i na taj način se onemogućava eventualno „ponavljanje krivičnog dela“. Moguće je, u slučajevima težih pretnji odrediti kućni pritvor sa istom merom zabrane pristupanja internetu. I sve je to logično, čak ima i pravni osnov, osim u slučaju kada je Vučić „žrtva tj. oštećeni“.

Prilikom prvog saslušanja u policiji, Aleksandra je bila je obaveštena da izjavu daje kao građanin a ne kao osumnjičeni, dok je policija znala od samog početka da je osumnjičena, ali joj to nije saopštila. Da su je odmah upozorili da izjavu daje kao osumnjičena, možda bi Aleksandra odmah uzela advokata.

Kako god bilo, ona je tada dala izjavu, i tu izjavu je kasnije ponovila i u tužilaštvu i na sudu, gde ona priznaje da je napisala te psovke na tviteru, da joj je namera bila da uvredi Vučića jer je bila isprovocirana njegovim lažima na na tviteru ‘ o „zlatnom dobu“, ali da nikada nije imala nameru da ga ugrozi, niti da ona može da ga ugrozi na bilo koji način.

I tada, naš inače neustrašivi predsednik Vučić, koji se “ne plaši nikoga iz opozicije“ ili se “ne plaši da ode na Kosovo“ ili spasava decu iz snežnih nanosa, uz pomoć uplašenog i poslušnog tužilaštva optužuje Aleksandru da mu je ugrozila sigurnost. Ovde se tužilaštvo posebno istaklo, jer je pored traženja pritvora (što je sud odobrio), optužnim predlogom, besprizorno, bezobrazno i protivno praksi traži da se Aleksandra kazni sa 5 (pet) godina zatvora za vređanje Vučića, što je maksimalna kazna za ugrožavanje sigurnosti.

E sad, i studenti pravnog fakulteta znaju da je za ugrožavanje sigurnosti potrebno imati dva elementa, i to minimalno, a to je da je u pitanju stvarna pretnja (ubiću te, noge ću ti polomiti i sl.) i da se žrtva oseća ugroženo. Psovke, ma kakve bile, nisu pretnje. Da li se Vučić oseća ugroženo zbog psovki?

Sigurni smo da sudija Višeg suda u Beogradu Jelena Škulić zajedno sa svim sudijama koje su odlučivale o pritvoru i tužilac Dragan Danilović znaju razliku između uvrede i psovke i da još bolje znaju da Vučić nije mogao biti ugrožen psovkama, ali ipak Aleksandru drže u pritvoru, i ovo je samo još jedan dokaz o poslušnosti pravosuđa koje dopušta da ih režim zloupotrebljava, identično kao kada je u pitanju bio uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je i dalje u pritvoru, ali kućnom.

Jedini način da se ukine pritvor i da se Aleksandra oslobodi je aktivno angažovanje javnosti, stoga će na sledećem suđenju građani biti ispred Palate pravde, u hodniku ispred sudnice ali i u samoj sudnici, što se u teoriji naziva kontrolom suda od strane javnosti, zbog čega se i presude donose “u ime naroda“.

Znajući da su već uveliko mogli da završe sa suđenjem Aleksandri jer ona priznaje šta je napisala, znajući da je lično Vučić kažnjava pritvorom, sud i tužilaštvo pokušavaju da sve ovo ostane daleko od očiju javnosti, u mraku, kako bi mogli i dalje da služe. ?od nas se i inače pritvor veoma lako određuje, ali u ovom slučaju se pritvor zloupotrebljava kao kazna za predsednikovu povređenu sujetu, ali i kao primer ostalima na društvenim mrežama, jer je predsednik Vučić posebno fasciniran tviterom i tviterašima, pa se trudi da i njih zastraši.

Pored zatvorske kazne od pet godine Aleksandri se preti, opet preko suda i tužilaštva, i obaveznim psihijatrijskim lečenjem u ustanovi zatvorenog tipa, u narodu poznatoj kao – ludnica. Aleksandra boluje od bipolarnog poremećaja ceo svoj život i uvek je lečena na slobodi i to po odluci psihijatara iz Šapca ali i iz Beča gde je poslednji put bila u bolnici. Za razliku od bečkih i šapčanskih psihijatara, u zatvorskoj bolnici je urađeno veštačenje od strane sudskih veštaka koji prvi u toku celog Aleksandrinog života, nalažu obavezno lečenje u instituciji zatvorenog tipa, što tužilaštvo prihvata oberučke te traži, pored pet godina zatvora i institucionalno lečenje, bez vremenskog ograničenja trajanja.

Ako bude osuđena, po zakonu se prvo ide na lečenje, u instituciju zatvorenog tipa i to bez ograničenja trajanja, pa tek kada se lečenje završi se ide na izdržavanje kazne zatvora. Želja i namera tužilaštva je da pravo iz pritvora ode na lečenje u ludnicu, i to na što duže, a nakon toga u zatvor. Bukvalno, namera im je da je “slome“ u potpunosti. I to zbog psovki na na tviteru.

Prvi korak odbrane je da joj ukinemo pritvor, te je uložen u predlog za ukidanje pritvora, kao i žalba o kojoj se trenutno odlučuje pred Apelacionim sudom u Beogradu. Inače, tokom prva tri meseca pritvora, Aleksandra je imala branioca po službenoj dužnosti, koji nije izjavio ni jednu žalbu na tri rešenja o pritvoru.

Drugi korak je angažovanje našeg veštaka neuropsihijatra, u procesnoj ulozi stručnog savetnika sa zadatkom da se uspešno ospori nalaz i mišljenje veštaka koji traže neograničeno lečenje u ustanovi zatvorenog tipa. Stručni savetnik je angažovan, počeo je sa radom, te je na ročištu od 02.12.2019. godine, ispitivao sudskog veštaka.

Ovde je zanimljivo pomenuti slučaj Miše Vacića koji u tom istom Šapcu, javno preti opozicionarima, ovaj put nema psovki već su u pitanju čiste pretnje. Pri tome Miša Vacić upravlja sa desno orijentisanom političkom organizacijom gde ima osoba koje su spremne i da ostvare ove pretnje.

Da li je Miša Vacić pozvan kao građanin u policiju da da izjavu? Da li je policija predala krivičnu prijavu protiv njega? Da li tužilaštvo traži pritvor protiv njega? Odgovor na sva ova pitanja je negativan jer trenutni režim u potpunosti kontroliše pravosuđe, pogotovo tužilaštvo i policiju, kao najslabije karike ovog sistema. Zato su obične siledžije, kao što je to Miša Vacić sa svojim džipovima i nabildovanim ćelavcima, pod zaštitom Vučića dok su građani ostavljeni bez zaštite.

Ne samo da građani nemaju zaštitu od strane institucija, već su baš građani koji imaju hrabrosti najviše i ugroženi zbog zloupotrebe institucija, i to baš onih institucija koje bi trebalo da štite građane, njihovu slobodu i njihova prava. Uloga suda i tužilaštva je da primenom zakona obezbede sigurnost svim građanima a ne da štite siledžije i da neosnovanim pritvorom kažnjavaju javno suprotstavljanje Vučiću.

Autor je advokat i predsednik Građanskog demokratskog foruma