Prošle nedelje u sportskim medijima je dominiralo obeležavanje četvrt veka od Zvezdinog osvajanja titule prvaka Evrope u fudbalu. Većina tekstova i TV emisija obrađivala je varijacije na temu: Da li se Zvezdi pre Barija „nebo otvorilo“ a u Bariju „zatvorilo“ ili ne? Malo koji medij je pomenuo stanje u društvu i državi kao uzrok Zvezdine propasti. A tu treba tražiti odgovor na sva pitanja o fudbalu nekad i sad.
Jer Zvezda, Partizan i svi drugi fudbalski klubovi, kao i celokupan srpski sport, nisu izolovani i pod staklenim zvonom, već dele sudbinu srpskog društva i države Srbije. Svi društveni procesi, sve pojave i događaji u društvu, prelamaju se i preslikavaju gotovo istovremeno i na sport, a posebno na fudbal kao najpopularniji sport, pa prema tome i na Crvenu zvezdu.
A u srpskom društvu, kao što znamo, u toku je proces koji se zove ružnim imenom tranzicija. To je povratak iz socijalističkog društvenog uređenja čija je osnova kolektivno ili društveno vlasništvo, odnosno svojina, u kapitalističko uređenje koje se zasniva isključivo na privatnoj svojini.
Srbija je poslednja od svih bivših komunističkih zemalja Evrope krenula u taj bolan preobražaj, toliko bolan da se jauk i lelek gotovo svakodnevno čuje po svim srpskim gradovima naročito u nekim medijima. Mnogi se u Srbiji međutim, na čelu sa Vladom, ponašaju kao da je u društvu i državi sve normalno i uređeno, a ništa nije normalno niti uređeno. Jer mediokriteti su se u Srbiji posle pada komunizma, dočepali vlasti, i umesto stvaranja pravne države sa svim njenim institucijama, koje bi ublažile tranzicijske bolove i koje bi bile garant sigurnosti za sve građane, vladari su krenuli u instrumentalizaciju svih državnih institucija od Parlamenta i sudstva do policije, medija i sporta. Na delu je samo volja izabranih ljudi koji tu svoju volju nameću čak i silom. Jer šta znači kad premijer Srbije izjavi: „Nemam snage da privatizujem Zvezdu i Partizan“. Pa ko je tebe, čoveče, ovlastio da o svemu odlučuješ sam – od Kosova i „Beograda na vodi“ do fudbala. Po kom ustavu ti to radiš. I priznaješ li ti još neku profesiju ili struku u ovoj zemlji osim profesije političara.
Takva vrsta rukovođenja i vladavine zove se meritokratija. U meritokratiji se vladavina zasniva na veštini manipulisanja ili veštini imitacije na primer, za razliku od plutokratije gde se vlada uz pomoć bogatstva ili demokratije koja počiva na volji naroda.
U Srbiji je dakle na delu meritokratija i njena manje ili više vešta imitacija kompletnog života.
– Oni imitiraju ozbiljnu državu tako što napišu u Ustavu da je KIM naša Južna Pokrajina.
– Imitiraju novo društveno-političko uređenje, tako što su diktaturu jedne partije zamenili višepartijskom diktaturom.
– Imitiraju nov privredni sistem tako što su umesto socijalističke planske privrede uveli kapitalističku tržišnu privredu, ali bez kapitalista i privatnog vlasništva veći i dalje dobrim delom sa društvenim vlasništvom naročito u sportu.
FK Crvena zvezda je najbolji primer te i takve imitacije. Tranzicija je u Zvezdi obavljena tako što je to socijalističko udruženje građana, donelo nov Statut, u kome, sve pod parolom „Primenjujemo Barselonin model“ napišu od reči do reči: „FK Crvena zvezda pripada svim njenim članovima, koji upravljaju klubom preko Skupštine kao najvišeg organa kluba i drugih organa koje bira Skupština. Skupština ima 150 članova od kojih se 50 ne bira, nego ih delegira navijačko udruženje koje se zove Delije (dakle navijači sa severa Marakane). A ostalih 100 članova Skupštine biraju se na opštim izborima“. Biraju ih naravno pomenuti članovi kluba, koji nisu ništa drugo nego opet ti navijači sa severa koji imaju članske karte.
Dakle imitirajući Barselonin model, pravni stručnjaci Zvezde, omogućili su izabranim navijačima da upravljaju klubom, što je nezabeleženo u istoriji profesionalnog fudbala.
Od donošenja tog Statuta, fudbaleri stoje mirno pred tim upraviteljima, oni im skidaju dresove, razbijaju automobile, a to što se od tada, sa severne tribine i pored poraza nikada nije čuo gnevni navijački poklič „Uprava napolje“, jasno pokazuje da Zvezdom upravljaju njeni profesionalni navijači.
Još očigledniji pokazatelj da je tome tako, jeste transparent preko cele severne tribine samo dan posle izjave premijera Vučića da se Zvezda mora privatizovati i da država traži kupca. Na transparentu je pisalo: „Zvezda nije državna, Zvezda je naša“. Agoniji Crvene zvezde dakle nema kraja. I tako će biti sve dok se država ne uredi. Sve što ti upravljači današnjom Zvezdom rade nije ništa drugo nego pokušaj oživljavanja praktično mrtvog kluba. A od Isusovog vaskrsa do današnjih dana, niko mrtav vaskrsao nije.
Autor je sportski komentator iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
