Narodna skupština Srbije na sednici održanoj 26. 10. 2014. godine, po hitnom postupku, usvojila je Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija, koji je dan kasnije objavljen u Službenom glasniku.
Primena zakona počinje od novembra 2014. godine, i traje do daljeg.
Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija ima šest (6) članova, 2. i 3. član dovode u pitanje samu supstancu Ustavom zagarantovanog prava na penziju. Zakon počinje od isplate penzija za novembar 2014. godine. Kraj primene zakona je nedefinisan, ostaje tajna njegove privremenosti, moguće je da taji i podvalu. Sumnju u podvalu podstiče i sam naziv privremeni zakon. Neki poslanici tadašnjeg saziva skupštine iznose da je u tekstu zakona koji je usvojen figurirao rok kraj 2017. godine. Međutim, u objavljenom tekstu taj rok je izbrisan, ali je ostala formulacija u naslovu zakona – privremeni.
Prema članu 70 Ustava, penzijsko osiguranje se uređuje Zakonom, a staranje o ekonomskoj snazi penzionera je obaveza države. Sistem penzijskog osiguranja uređuje se Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. To je sa stanovišta Ustava jedini merodavan zakon, kojim se mogu uređivati prava korisnika penzija.
Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija nema tu snagu, pa ne može da uređuje ono što spada u materiju sistemskog zakona, pošto ga predsednik Republike nije zaustavio, izazvao je pravni poremećaj u penzijskom sistemu, jer su odredbe privremenog zakona blokirale još uvek važeće odredbe sistemskog zakona.
Država Srbija ima mehanizme kontrole ustavnosti donetih zakona. Ključ za njegovo pokretanje je u rukama Ustavnog suda, kome su takve inicijative već pristigle.
Ustav Srbije definisano je da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Država u određenim situacijama može smanjivati izdvajanja za penzije, ali tada dostavlja rešenja za penzije po novim zakonskim odredbama. U slučaju određenog broja penzionera u Srbiji nisu doneta rešenja sa poukom o pravnom leku.
Ustav Srbije definiše da pravo svojine (a to je penzija) može biti ograničeno ili oduzeto, ali samo u javnom interesu koji je uređen zakonom i to uz naknadu. Zakonom o privremenom načinu isplate penzija grubo su narušeni i jedan i drugi ustavni uslov.
Krajem 2017. godine Fiskalni savet predlaže Vladi fazno ukidanje smanjenja penzija u 2018. i 2019. godini. Po predlogu penzije bi trebalo da budu vraćene na iznos pre umanjenja posle 2019. godine.
O naknadi, kojom Ustav uslovljava oduzimanje imovine građanima, u Zakonu nema ni reči. Članom 4 Zakona stoji da se isplata umanjenih penzija smatra konačnom. Taj postupak zakonodavca je očigledno protivustavan i samovoljan.
Na kraju ostaje nejasno koliko će nam biti oduzeto od penzija, kao prilog za očuvanje finansijske održivosti penzionog sistema. Sve penzije su rezultat višegodišnjeg rada i ostvarene su po zakonu shodno visini uplaćenih sredstava u toku radnog veka.
Očigledno da je neznanje, samovolja i nepoštovanje prema ljudima koji su ugradili sebe u izgradnju i razvoj zemlje bili prisutni kod donošenja ovog zakona. Oštećenim i uvređenim penzionerima nude se dve mogućnosti u borbi i nemirenju sa trenutnom situacijom. Prva je da podnesu tužbu radi zaštite svojih prava, borbe protiv samovolje i zaštite svog dostojanstva. Druga mogućnost je da dužinu oduzimanja povežemo sa dužinom vremena našeg penzionerskog života.
Autor je general u penziji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
