Priznanje Kosova na berlinskom meniju

U samo jednom danu, nediplomatskim rečnikom uspeo je da postroji Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija i da im poruči da je u njihovim rukama rešenje trenutno najvećeg problema na Balkanu – odnosa Srbije i Kosova.

Poručeno im je da Evropi ne treba još jedan konflikt i da je vreme za nastavak zamrznutih pregovora Srbije i Kosova, čiji intenzitet je na najnižem nivou otkako je 2013. potpisan Briselski sporazum.

Da razgovori iza zatvorenih vrata nisu bili nimalo laki svedoči i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je na kraju posete Berlinu priznao da je pozicija Srbije teška i užasno komplikovana i po prvi put obelodanio da je situacija, izjavama predsednika Putina, dodatno iskomplikovana.

Rekao je Vučić i da strahuje od svega što sledi, a šta sledi Srbiji u narednom periodu teško je sada pretpostaviti.

Sledi verovatno postepeno uvođenje sankcija Rusiji, potkresivanje krila Miloradu Dodiku, kao najvećem destabilizatoru u Bosni i Hercegovini, ali intenzivnije rešenje problema Beograda i Prištine, bez podmetanja klipova.

Nakon sastanka u Berlinu postalo je jasno i da se pitanje statusa Kosova, a to znači i priznanja ne može više preskakati i zaobilaziti i da o tome treba da se razgovara.

Taj uslov po prvi put potpuno otvoreno je izgovorio i predsednik nemačke vlade, koji je nakon razgovora sa kosovskim premijerom Kurtijem rekao kako zamišlja normalizaciju odnosa dve države i da tu svakako spada i priznanje.

Doduše, umesto formulacije priznanje, Šolc je nakon razgovora sa Vučićem spomenuo „sveobuhvatni sporazum“.

Međutim, bez obzira na formulaciju, jasno je da je Vučić razumeo poruku, pa je uz razne ograde, spominjanje „gutanja knedli“, ipak rekao da će Srbija dati sve od sebe da dođe do sveobuhvatnog sporazuma.

Kurti je bio eksplicitniji navodeći da priznanje treba da usledi na početku.

Biće, ipak, onako kako kaže Šolc, a on tvrdi da u rešavanje sukoba obe zemlje treba da idu korak po korak.

Sudeći po diplomatskoj ofanzivi nemačkog kancelara jasno je da Nemačka želi da oživi zablokirani dijalog između Beograda i Prištine, ali i da se nametne kao garant eventualnog političkog dogovora dve strane, koji podrazumeva dovršavanje kreiranja zajedničkog regionalnog tržišta.

Lična inicijativa Edija Rame, Zorana Zaeva i Aleksandra Vučića – Otvoreni Balkan, za Nemačku ostaje u drugom planu.