Priznao bih Kosovo umesto Vučića

Mada me nije mogla videti jer sam tada već bio polegao na patos i kopao rukama da propadnem kroz njega, učiteljica je pobednički, sa dozom samozadovoljstva, izgovorila: Petroviću, ustani sa poda i odgovori nam, da li znaš da je Ivo Andrić prvi preplivao kanal Lamanš? Trgnem se iz sećanja na te ružne dane mog neznanja i taman da kažem: Izvinite, drugarice učiteljice, nisam se spremio za plivanje danas… Bio sam bolestan, ugledam na televiziji mlađeg čoveka sa mikrofonom u ruci kako postavlja pitanje nekom tipu na ulici.

Počeo sam da pratim emisiju i pitanja koje je upućivao voditelj i primetio da prvo ide filter pitanje: Da li ste za ovu vlast? Svi odgovaraju sa: Ne. Nikako. Bože me sačuvaj. Taman posla. Neki ga pljuju: Pu, pu, pu, pomeri se s mesta.

Onda slede pitanja u kojima se naši velikani iz raznih oblasti postavljaju na ministarska mesta, na mesta direktora pozorišta, muzeja, galerija… Na pitanje: Da li znate da je predsednik Vučić dao Desanki Maksimović, samo zato što je član SNS, besplatan plac na Dedinju da može da otvori baletski studio? Većinom mlađe devojke i momci sa nepodnošljivom lakoćom sigurnosti pružaju odgovore: Pa, to je strašno! Sramota! To se i moglo očekivati od Desanke… Znam ja nju još od detinjstva!

Primećujem da u meni više preovladava ono osećanje koje je moja učiteljica imala, osećanje pobednika, da znam ko je Desanka Maksimović, pa tek onda misao: da li je moguće da ovi mladi ljudi, budućnost naša, ne znaju ko je velika gospođa?!

Oni koji su za vlast njima se ne postavljaju takva pitanja jer se podrazumeva da kao članovi vladajuće stranke moraju znati odgovore na gotovo sva pitanja ili da se, ne daj bože, nađe neki uljez neznalica. I umesto da radimo na najtežem poslu koji je od nastanka Srbije prisutan, a danas eksplodira, koliko tolikom jedinstvu srpskog naroda, mi oremo još dublje brazde. Grubo ismejavamo neznanje.

Predložio bih mladom čoveku koji vodi tu emisiju da posle pitanja na koje prolaznici koji nisu za Vučića ne znaju ne samo odgovor nego se i grdno brukaju, objasni da je to trik pitanje i da je gospođa Desanka Maksimović najveća srpska pesnikinja, ali onda se gubi poenta, emisija postaje edukativna, a ne političko-propagandna, a to joj je jedini cilj.

Delimo se na znanje i neznanje, a tu smo najtanji, mislim na neznanje. Veća bruka narodnog neznanja pada na vlast. Ona drži Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo kulture i informisanja. Znam, ne ide to preko noći, vuče se to još od davnina, ali ne vidim nikakav program opštenarodnog obrazovanja.

Šta će nama aerodrom koji nosi ime „NIKOLA TESLA“ ako ljudi koji ulaze ili izlaze iz aviona ne znaju ko je on bio? Jedna gospođa je na aerodromu glasno pitala: Pa jel to onaj, majke ti, što mu se jaje vrti u onaj tanjir?
Nisu čuli ni za Milutina Milankovića, a redovno se šetaju bulevarom koji nosi njegovo ime, sede u kafićima na nekoliko metara od spomenika Borislavu Pekiću i ogorčeni su što ga Vučić postavlja za ministra poljoprivrede… Valjda zbog skakavaca?

Pripadnost bilo kojoj stranci ne donosi automatsko znanje ili neznanje. Bio sam mnogo godina u jednoj stranci koja je važila da ima najučenije članove, pa sam se nagledao i naslušao svega i svačega.

Približava se dan kada će Srbija odlučivati o Srbiji. Svi glasački sposobni građani i građanke izaći će da zaokruže DA ili NE na referendumsko pitanje koje će biti takvo da mora uspeti ili više nikada nećemo imati priliku da glasamo i da će Vučić, kao što Tesla ima svoje „jaje“, imati muda i mi zajedno s njim i učiniti što niko pre njega ni pomisliti nije smeo i mirnim putem predati u zalog Kosovo.

U zalog za mir, koji će posle ratnih i pregovaračkih histerija zavladati Kosovom. Za miran i spokojan san srpske i albanske dece na Kosovu. Za njihovo bezbedno školovanje. Za prijateljstva sa svojim vršnjacima Albancima. Za posao koji će njihovi roditelji obavljati.

I kada Srbija uđe u Evropsku uniju i postane član Severnoatlantskog saveza, po prvi put od kad postoji, postaće ozbiljna država, rame uz rame sa ostalim pravnim zemljama Evrope. Vojska će biti ujedinjena sa ostalim oružanim snagama. Krenuće strana ulaganja, garantuje Republika Srbija, članica Evropske unije. E, to je već nešto drugo i velika razlika od one zemlje na ledini i vetrometini, same, kao da je gubava.

Bilo bi kvarno posle toga menjati Vučića, kao Muslina, koji se dve godine borio i izborio da odemo na Svetsko prvenstvo, pa ga zamenio neko drugi i usrao stvar.

Ukoliko bi potpisivanje Pravno obavezujućeg sporazuma (Čitaj: Priznavanje Kosova) uticalo na promenu vlasti u Srbiji i političku cenu trebalo da plati predsednik Vučić, dobrovoljno se prijavljujem, kao građanin ove zemlje punih sedamdeset godina, pri svesti i pameti, čistoj i zdravoj koliko ih se moglo sačuvati u ovoj zemlji ludaka na brdovitom Balkanu, bez dugova i kredita, sa odsluženom vojskom, u penziji, da potpišem taj sporazum, ako bi predsednik Vučić napisao ovlašćenje.

Pa, neka me razapinju, ruže, ubijaju, znaću da to dolazi od onih poslednjih trzaja neznanja u Srbiji.