Prljavo

Nije, dabome, mislila na kampanju svojih poslodavaca, naprednjaka. Mislila je na njihove protivnike, i to je i naglasila.

Otkud premijerki ideja da se upusti u ovakvo gatanje? Trsi se da nije članica vladajuće stranke, štaviše, da nije članica ni jedne. Predsednica je vlade, a izbori su lokalni, nisu državni. Iako je sve, dakle, protiv toga da u ovoj stvari uzme reč ona ju je ipak uzela. Tamo gde ove osobe treba da ima nje nema, tamo gde treba da je nema nje ima. I što je najžalosnije, njeno je prisustvo vidljivo po pravilu onde gde se dešavaju najgore stvari. Imala je tu nesreću da se diskvalifikuje na samom početku premijerske karijere onim poricanjem sebe same i svoje države pred ruskim ambasadorom, ali je to nije opametilo: glavinjanje se nastavilo, iz jednog jedinog rekao bih razloga – da bi se dopalo Vučiću.

Ima u tome nesumnjivo nečeg bolesnog. Izjava da će kampanja biti prljava, i da će je prljavom učiniti opozicija – dok još ljudski niko nije ni izišao na teren – izvanredan je dokaz za to. Režim zna da su beogradski izbori veliki izazov za njegovu budućnost, i otud ih centrira kao izbore na život i smrt. Ana Brnabić je to dobro razumela, i u akciju spasavanja se uključila na svoj način. Ona je, naime, pridošlica u Vučićev klub. Kao svaki novak mora za korak biti ispred, za oktavu glasnija, za opaku reč zlobnija. Za belo ona će mrtva-ladna kazati da je crno; za očigledno neslobodno da je slobodno. Srbija još nije imala premijera takve mračne arogancije, i takvog hladnog cinizma. Ocena o prljavim izborima mogla je, dakle, naći svoje rodno mesto samo u jednom takvom karakteru. Srpskom izrazu postistine.