Problem nepismenosti

Cilj obeležavanja ovog datuma je podsećanje na pismenost i obrazovanje odraslih na međunarodnom nivou, odnosno upozorenje na problem nepismenosti, koji je izražen u velikom delu sveta.

U Srbiji danas ima oko 1,35 miliona stanovnika bez dana škole ili samo sa nekoliko razreda. Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji je bilo više od 20 odsto odraslih preko 15 godina starosti koji nisu završili osnovnu školu, a čak 50 odsto onih koji su završili samo osnovnu ili su funkcionalno nepismeni. Najviša stopa nepismenosti beleži se u južnoj i istočoj Srbiji a pored mladih ugroženi su i odrasli, uglavnom žene, iznad 50 godina. Među obrazovanim stanovništvom u Srbiji najviše je onih koji su završili srednju školu, a svega 10 odsto ima fakultetsku diplomu. Jedan od razloga za ovako nepovoljne podatke jeste i nedovoljan broj časova srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama, gde zaostajemo za evropskim zemljama u kojima je broj časova maternjeg jezika znatno viši, ali i konstantno urušavanje obrazovnog sistema od strane državnih organa koji bi trebalo da rade upravo suprotno – da ga poboljšavaju.

Blago svakog naroda i države jesu njihov jezik i njihovo pismo. Da bi to blago bilo sačuvano, neophodno je uložiti mnogo truda i mnogo hrabrosti. A opet, za ulaganje truda i hrabrosti neophodna je pismenost, u najširem njenom značenju.

U današnje, digitalno doba, mnogo više se govori o informatičkoj nego o bazičnoj i funkcionalnoj pismenosti, što dovodi do toga da biti pismen ne znači samo znati gramatiku i pravopis. Današnja pismenost podrazumeva shvatanje kako da razlikujemo i izborimo se svakodnevnim društvenim anomalijama. Jedna od tih anomalija jeste i sve veći broj lažnih diploma i doktorata i borba protiv takvih pojava znači i borbu za pismenost.

Autorka je predsednica Saveta Dveri za obrazovanje i nauku