Proceduralni propusti i opstrukcija ugrožavaju Univerzitet

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Rešenje za gornji problem je veoma jednostavno: dolazak na sednice da se propiše kao radna obaveza prvog reda, pa ko ne dođe, a nema valjano opravdanje, tome da se skine 10 % od plate (minimum) zbog povrede radne ovabeze i neodgovornog odnosa prema ključnim fakultetskim telima, od kojih zavisi pravilno funcionisanje tih ustanova. Pa kome se isplati, taj neka vrši opstrukciju …

2. Ma ne brinem ja za njih. Oni su uradili, sta su uradili, i red je na mladje! Fakultetu su potrebni, ocigledno, poslzsnim prosecni i ispodprosecni. Pa kako bi Nesa, Jorgovanka, Mali, Sapuc i drugi rasni kadrovi dobijali doktorsje, master i druge diplome.

3. Kaže se „Na gubitku su, dodaju, studenti, jer neće imati priliku da uče od ovih izuzetnih profesora“. Studenti profesora Tanaskovića ni dosad godinama nisu imali prilike da čuju: ambasador u Turskoj 1995-1999, u Azerbejdžanu 1998-1999, u Vatikanu 2002-2008 i u UNESKO 2014-2017. Da li su se uvaženi profesori ijednom na veću pobunili zbog nedostatka kvoruma, u vreme kad su oni bili u zvanju redovnih a mlađi trebalo da napreduju?

   1. Od zavidljivaca ne može da se diše… Leži li zavist neuspešnih, plagijatora koji se guraju u najviše državna i naučna zvanja, u osnovi ove akademske igranke? Znači, profesoru Tanaskoviću se zamera što je u teškim diplomatskim misijama časno i uspešno zastupao, branio i odbranio najviše nacionalne interese Srbije, pa sada valjda treba da bude kažnjen neizborom za emeritusa. Tako verovatno misle i ovi na Filološkom koji su primali u goste Stoltenberga. I zato između sebe, mimo propisa i celog kolektiva, nezakonito podelili 200.000 evra.

      1. Pitanje je glasilo – šta od „teških diplomatskih misija“ (šio mi ga Djura) – imaju studenti. Odgovor glasi – apsolutno ništa, nula, prazan skup.

4. I ovo je dokaz za odgovorne članove naučne i univerzitetske zajednice da ništa nije „sveto“ na Univerzitetu u Beogradu. U ovoj igri skrivalica krije se ozbiljna poruka. O njoj se institucionalno moralo misliti pre hvatanja za slamku spasa koja sada glasi: „… možda se još ponešto može ispraviti, a na to bi ipak obavezivao pozitivni stav matičnih katedara.“
   Ako je institucionalni okvir katedara na Univerzitetu u Beogradu jednak, da se na njega može pozivati, kao što se razložno poziva u ovom slučaju, a verujem da se razložno pozivalo i u drugim slučajevima, onda univerzitetska javnost treba da „zaviri“ u jednu takvu instituciju na Univerzitetu u Beogradu (preporučujem Katedru gajenja šuma na Šumarskom fakultetu) jer verujem da će odgovorne članove naučne i univerzitetske zajednice proći volja da se oslanjaju na tu slamku spasa, već da traže odgovorno rešenje za igre skrivalice na Univerzitetu.