Procenat preživljavanja: Računica koju je ekonomska maca doktorirala

To znači da je cela porodica na mesečnom nivou primala iznos za oko 2.000 dinara manji od prosečne novembarske plate jedne zaposlene osobe, dok su troškovi bili veći od toga.

Najviše primanja u porodicu slivale su plate i penzije, koje su, pride, tokom prethodne godine kumulativno rasle. Upravo iz tog razloga poražavaju 53 procentna poena od ukupnih primanja, koja su građani izdvajali samo za stanarinu, račune i hranu.

Ako uzmemo u obzir da je glavni pokazatelj kako živimo to na šta se troši novac, onda možemo reći da je podatak da više od polovine zarađenog odlazi samo na preživljavanje više nego zabrinjavajući

Globalna inflacija pokrenula je neugodne udare po džepovima, ali su građani Srbije najveći teret osetili upravo zbog poskupljenja osnovnih životnih namirnica i energenata.

Drugim rečima, u našoj zemlji najviše je poskupelo ono bez čega se ne može normalno živeti i što ni jedan građanin, sve i da hoće, ne može izbeći.

Na drugm kraju ravni, dok visina izdvojenih sredstava za preživljavanje raste, novac koji se troši na zdravlje zauzima manji procenat u ukupnoj potrošnji.

Na pitanje da li građani „nemaju ni za lek“ ili su sada jednostavno zdraviji, ova statistika ne pruža odgovore. Takođe, ni na to kako se sa datim brojkama nose najsiromašniji slojevi društva, jer se već godinama unazad ne prati apsolutno sitomaštvo.

Ali i bez brojki, jedno je jasno. Ekonomski tigar samo je mala maca, koja veći deo svog života bitiše da bi se ugrejala i prehranila. To je jasno svima koji sami odlaze u prodavnice i pošte da plate račune. Građanima Srbije ne trebaju ni Vučić ni Mali da bi razumeli koliko im je plata ili penzija „porasla“.

Dovoljan je kratak pogled u novčanik i računica koliko dana ima do kraja meseca. Tu kalkulaciju smo ovde doktorirali.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.