Procvat pseudostruke

Potom je usledila nova vest – da udžbenici neće biti pisani rodno osetljivim jezikom. Javnosti je pojašnjeno: „Novi standardi kvaliteta školskih knjiga potpuno će se usaglasiti sa stručnom ocenom zvanične srbistike“.

To znači da će se postupiti suprotno odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje bi trebalo da stupe na snagu 2024. Na prvi pogled, ova vest deluje kao trijumf struke nad politikom. Suština je suprotna: struka brani ideologiju! Od usvajanja Zakon je nailazio na oštru osudu jednog broja ljudi kojima struka nije pravo nego srpski jezik. Naime, Odbor za standardizaciju srpskog jezika osporava pomenuti zakon zato što je u njemu rodno osetljiv jezik određen kao obavezan u javnoj upotrebi.

Da je epistemološka kriza institucionalna vidi se prema populističkoj propagandi kojom je Odbor nastojao da ubedi javnost da rodno osetljiv jezik „siluje srpski jezik“, da su rodno osetljive reči „nakaradne, rogobatne, neuklopive u tvorbeni sistem srpskog jezika…“

Odbor je omalovažavao ministarke i naučnice koje su iznele kontrargumente, zatim je izokretao činjenice o srpskom jeziku i njegovoj rodnoj dimenziji, ignorišući činjenicu da su paralelne forme postojale u nekim našim zakonima još u XIX i XX veku. Odbor je prećutao da je nekadašnji član te institucije u naučnim radovima dokazao kako je nastavak-kinja sastavni deo tvorbenog sistema, predviđajući veći broj takvih imenica u budućnosti.

Potom je Odbor zaoštrio raspravu u pravcu ksenofobičnog nacionalizma i protivljenja EU, te komešanje u vlastitom institucionalnom circulus vitiosusu proglasio trijumfom „stručne javnosti“. Istovremeno je otkriveno da niko od članova radne grupe koju je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odredio radi analize udžbenika biologije – nije stručan za biologiju. Među članovima te grupe su se našli i oni koji podržavaju Odbor za standardizaciju srpskog jezika.

Za pitanja srpskog jezika Odbor sebe autoritarno i narcisoidno određuje kao „jedino merodavno telo“ iako je njegov prethodni predsednik Ivan Klajn javno saopštio kako „Odbor nije radio osam godina (2006-2014)“. Odbor retko odgovara na argumente i dokaze suprotstavljene stručne javnosti koja je mnogo brojnija nego što Odbor nastoji da predstavi. Iako je Odbor u proleće prošle godine insistirao da „samo srbisti mogu da učestvuju u raspravi o jeziku“, na zatvorenom naučnom skupu(!) koji je organizovao 3. jula prošle godine prvo izlaganje imao je vladika Irinej Bulović, priznanavši: „Nisam stručnjak jer nisam srbista“.

Nauka i novinarstvo su profesije koje bi trebalo da su usmerene ka otkrivanju istine, ali Odbor upravo pomoću dela medija širi dezinformacije. Cveta pseudostruka kojoj je jedino važno da održi mašineriju laža i paralaža. Narod se ubeđuje da naši vrhunski naučnici „ne vrede ni pet para“, da je ono što je sastavni deo našeg jezika – „monstruozno i sramotno“, a da je društveni napredak – „nazadak ili korak do propasti“.

Nereagovanje je saučesništvo, bilo da je potkupljeno (in)direktnim honorarima i pozicijama, ideološki motivisano ili posledica autocenzure. Alal vam vera akademici i akademkinje, kolege i koleginice! Srbističku struku ste stvarno odbranili tako da bi vam na novim propagandnim parolama i Orvel mogao pozavideti.

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“