Profesija Srbin i evolucija

Isto sam se tako mogao roditi i negde drugde ili se nisam morao roditi uopšte jer je to lutrija u kojoj sam (si) eto pobednik jer sam (si) se uopšte rodio što svojevremeno reče Zoran Đinđić.

E pa sad, zašto ta jednostavna činjenica, koja sama po sebi jeste srećna okolnost jer si se ipak rodio i imaš priliku na izvesno kratko vreme van večnosti a kojoj se nisi niti si se mogao nadati, nekome predstavlja vrednost, pokušaću da dokučim i sam ispisujući ove redove.

Mala digresija pre nego se pozdravim sa Kulinom banom u pokušaju rasvetljavanja gore navedenog isklizavanja činjeničnog u vrednosno.

Kad bi dakle većina mogla da bira kako će se roditi (kao Srbin, Francuz, Amerikanac ili Rus) i da je ta privilegija moguća samo ovde u Srbiji, tvrd vam stojim da bi se ova zemlja ispraznila i da bi najmanje bilo novorođenih Rusa, bez obzira na rasprostranjenu putinofiliju (rusofiliju).

No, to je deo neke druge priče.

Vratimo se, dakle, pitanju otkuda to da se biti Srbin razume kao vrednost sama po sebi a ne kao prosta činjenica definisana mestom rođenja.

I kakva je to vrednost biti Srbin, koju je teško definisati za razliku od nekih drugih vrednosti tipa: dobar čovek, pošten čovek, mudar čovek, tolerantan itd?

Mislim da čitava stvar počinje u vremenu trapavog i nevoljnog uvođenja višepartijskog demokratskog sistema i prepakovanja komunista u nacionaliste i radikale kako bi zaštićena i privilegovana klasa vladalaca uz pomoć novoformiranih tzv. kapitalista (izvinjavam se poštenim i preduzetnim ljudima koji su tu priliku iskoristili) mogla i dalje parazitirati na bogatstvu i potencijalima ove zemlje.

I tako smo opet posle više decenija pauziranja opet dobili visoko cenjeno, a vrlo često podjednako visoko plaćeno zanimanje Srbin. Nije to neki novitet, treba se setiti „Rodoljubaca“ Sterije Popovića ili Nušića.

I kakav je ulog u profesiju-zanimanje Srbin, a kad kažem ulog, mislim na neki analogan trud koji se mora uložiti da se postane lekar, inženjer ili već.

Očigledno je da to zanimanje ne podleže kriterijumima koji se moraju ispuniti da bi se mogao baviti nekim poslom. I tako vrlo brzo i bez ikakvog stida u profesinalne Srbe uguraše se mnogi napuštajući i svoje objektivne profesije.

No, nemojmo se zavaravati da se status profesinalnog Srbina osvajao tek lako.

Ko se namerio, morao je vrebati svaku priliku da se dodvori vrhovnom i njemu bliskim, a kad mu to uspe, morao je svakodnevno dokazivati svoju lojalnost vođi/đavolu (šatrovački vođa-đavo) i naciji što je imalo biti isto.

Mnogi su tu fino profitirali, a mnogi su ostali pred vratima jer je petog oktobra vođa napušten od naroda.

Kako dalje ide evolucija ovog besmislenog, a ispostavilo se i vrlo štetnog zanimanja?

„Profesija Srbin“ je, kao što su se radikali presvukli u naprednjake, postala uz njihovu nesebičnu pomoć najnovija alotropska modifikacija koju ćemo krstiti u profesija-naprednjak.

Poplava diplomaca sa zvanjem zanimanje-naprednjak dala je i svoje rezultate.

Od toga da ni ono što je osvojeno u civilizacijskom smislu nije sačuvano, poput Bus plus aplikacija gde si se mogao obavestiti o tome koliko ćeš čekati autobus do razrovanih beogradskih ulica koje bolje ne bi ni Marko Kraljević uzorao, pa do obesmišljenih i primitivizmom i nasiljem obojenih skupština republike i gradova.

Rezultati profesije-naprednjak su razrušeno zdravstvo, prosveta (osnovno, srednje i visoko obrazovanje), javna preduzeća a svoj govor mržnje i nasilja eksperti ovog zanimanja pretočili su u nasilje koje se valja državom.

Ništa čudno, podsetiću vas da prva dva čoveka ove zemlje predsednik i ministar inostranih poslova nikad nisu, bez obzira na škole koje su završili, imali drugu profesiju osim da su „Srbini“, a što je „Aca Srbin“ polako i sigurno pretvarao u „naprednjaci“.

Kuda će ići razvoj ovog parazitsko-poltronskog zanimanja teško je reći, ali da je Srbija plodno tlo dokaz je u poslednje tri decenije. I nije to jedino nepotrebno zanimanje na grbači ovog naroda. Ima toga još.

Zato se vidimo tamo gde se viđamo poslednjih nedelja.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.