Liberalizacija društva – pri čemu se „oslobađanje“ ekonomije očekivano odvija u duhu „slobodnog lova slobodne lisice u slobodnom kokošarniku nad slobodnim kokama“ – donosi nam izazov, upravo bauk slobode. Kamen spoticanja, ujedno i karakteristični probni kamen društvene liberalizacije predstavlja odnos prema homoseksualnosti. Misli se, i to opravdano, da ukoliko društvo uspe istrpeti homoseksualce, istrpeće potom i štošta drugo. Otud gej parade ponosa u zemljama tranzicije i puta ka EU dobijaju značaj koji umnogome prevazilazi prohomoseksualni povod.
Upravo usled neliberalnog ili nedovoljno liberalnog društva, ovdašnji su homoseksualci na jedan poseban način opterećeni. Skloni su, naime, prenaglasiti i upravo preceniti onaj aspekt sopstvenog identiteta koji je ozloglašen. Na taj način stasavaju takoreći „profesionalni gejevi“, baš kao što, usled istog psihičkog mehanizma, dolazi do profesionalizacije i u domenima nacionalnosti (profi Srbi) i vere.
Nesreća je što su homoseksualci u neslobodnom društvu prinuđeni sebe odveć „gejevski“ razumevati, odnosno svoju seksualnost preozbiljno uzeti. Samoobmanu podstiče i upućenost, ako ne i prinuda, da se druže prevashodno sa drugim homoseksualcima, budući da sa njima dele, pored seksualne orijentacije, i iskustvo progonjenosti. Ova prisilna samoidentifikacija čini da ljudi i ne uobražavaju toliko kada tvrde da „iz aviona“ mogu prepoznati geja. To, međutim, nije stoga što ih odlikuje istančan homofilski ili, boljereći, homofobni njuh, već zato što homoseksualci imaju potrebu, svesno ili ne, da svoju seksualnost objavljuju.
U slobodnijem društvenom ambijentu oni bi ostali homoseksualci, u smislu seksualnog identiteta, ali ne bi više bili gejevi, u smislu svetonazora. Sa liberalizacijom društva, nema sumnje, nastajaće svakojaki identiteti. Pored tradicionalnih, umnogome nametnutih identiteta, pojaviće se i različita „izmotavanja i kerefeke“, „obesti dokonih“, kako se danas obično imenuje svako odstupanje od konvencionalnog. Postoje, naime, zemlje u kojima pojedinim građanima u ličnim dokumentima stoji treći rod/pol, što i nas može biti čeka. Nepobitno je, međutim, da će jedino pri takvoj slobodi sazrevanja i slobodi izbora ljudski identiteti postati autentični, upravo više naši nego što su to sada. Ljudi će u većoj meri stvarati svoje identitete umesto što ih, kao danas, manje-više prinudno usvajaju od porodice i društva. Homoseksualci više neće biti prisilni „gejevi“.
A kod heteroseksualaca, jedno je gađenje, a sasvim drugo (prirodno, rekao bih) odsustvo privlačnosti. Prosečan heteroseksualac se, naime, gadi homoseksualnosti, dok ga seks sa gumenom lutkom naprosto ne privlači, smatra ga budalastim. Sigurno je da će sa liberalizacijom (i „odgađivanjem“) u našem društvu, dugoročno gledano, biti više, ako ne homoseksualaca, a ono homoseksualnih odnosa. Međutim, još je sigurnije da će biti više srećnih, celovito ostvarenih ljudi – upravo onih koji više neće biti taoci svog seksualnog identiteta.
Ivan Kovač, Bečej
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
