Profesionalno posrnuće Ljiljane Smajlović

No, što se mene lično tiče, to je nužna posledica konstantnog samokrunjenja vlastitog novinarskog autoriteta, od momenta kada je izgubila moćno mesto – funkciju glavnog i odgovornog urednika lista Politika. Lično, na period njenog rukovođenja uređivačkom politikom navedenog lista ne mogu se požaliti: naime, svaki moj tekst je u tom periodu objavljivan u njemu.

Drugim rečima, proces njenog profesionalnog pada nije imao nikakav uticaj na sudbinu delanja moje malenkosti kao javne ličnosti.

Ovo ističem stoga da se ne bi shvatilo da moj sud da je ona svojom javnom ocenom javnih nastupa Vladete Jankovića razorila i poslednje relikte svoga ne samo profesionalnog već i moralnog integriteta lično motivisan.

Ostavimo po strani činjenicu da je nekadašnja perjanica našeg nezavisnog novinarstva najoštrije, politički surovo diskvalifikovala Vladetu Jankovića tek kada je obelodanjena vest da će pomenuti srpski intelektualac biti, uz saglasnost najvećeg dela naše opozicije, kandidat za gradonačelnika Beograda.

Možda je to puka slučajnost, „slučaj komendijant“, kako bi to rekao Crnjanski misleći na svetsku istoriju.

Ali poređenje V. Jankovića sa Bušem mlađim posredstvom upotrebe pojmova dobra i zla toliko je besmisleno da ono svedoči o činjenici da Ljiljana Smajlović, stavljajući u zagrade sve moralne skrupule, zna da će  postojeća vlast, zahvaljujući njenom napadu na pomenutog opozicionog kandidata, iako je taj napad s one strane svake logike, udovoljiti njenoj volji za moć dodeljujući joj željene funkcije.

Naime, tačno je da je Buš mlađi označio Irak, Iran i Severnu Koreju kao „osovinu zla“, povezanu sa terorističkim organizacijama.

Ali on je pojmove dobra i zla povezivao ne sa kolokvijalnom već sa biblijskom upotrebom tih pojmova u kojoj borba između njih implicira borbu između Boga kao emanacije apsolutnog dobra i Đavola kao personifikacije apsolutnog zla.

Te zemlje je pomenuti predsednik označavao i kao odmetničke zemlje, ali se pri tome nije zalagao za istrebljenje njihovih populacija već za instaliranje u njima proameričkih vlada koje bi navodno civilizovale te populacije.

Ja sam lično u svojim brojnim knjigama i tekstovima radikalno kritikovao ovaj tip američke spoljne politike kao antiliberalan, jer se liberalan poredak ne može spolja, nasilno nametati neliberalizovanim zemljama, pošto uspostavljanju liberalnog poretka u bilo kojoj zemlji mora prethoditi slobodna volja svih njenih građana izražena na „fer“ slobodnim izborima.

E sad, stavljati u isti položaj u pogledu nihovih ingerencija predsednika SAD, kao vrhovnog komandanta, i gradonačelnika Beograda, ako to kojim slučajem V. Janković i postane, jeste smejurija prvog reda, pošto se u rukama ovog poslednjeg ne nalaze ključevi rata i mira.

To samo svedoči o tome da je Smajlovićka shvatila da suvislost izjava i analiza u kontekstu vladavine ove vlasti ne znači ništa. Bitno je da vlast bude uverena da je ona uz nju, pa će je promovisati, makar izjavljivala potpune gluposti.

Zbog toga Smajlovićka ne pominje bezbrojne izjave vrha Vučićeve vlasti kojima se dijabolizuju predvodnici opozicije, ne samo retorički, već i njihovim onemogućavanjem da na glavnim medijima bilo što kažu u svoju odbranu (da nisu lopovi, strani plaćenici, organizatori atentata na porodicu našeg Mesije, uništitelji Srbije).

Ona samo ističe da je Vučić super dobro odgovorio australijskom premijeru povodom slučaja Đoković, ofirući se sasvim dovoljno podrškom ove bledunjave predsednikove konjukturne izjave (u smislu krajnje nerizičnog skupljanja politikantskih poena) na čijoj je bezrezervno strani.

Što se mene tiče, glasaću za bivšeg Smajlovićkinog ljubimca, pošto smatram da je Aleksandar Vučić emanacija zla, ne apsolutnog, ali zla koje razara samo tkivo pravne države Srbije i zla koje, zahvaljujući svom kompradorskom kreatoru, od Srbije pravi zemlju u kojoj će njeni građani egzistirati kao poniženo roblje podatno imperijalnim apetitima ne samo SAD, već i Kine i Rusije.

Pri svemu tome, hoću da verujem da „stomak“ većinskog dela naše intelektualne elite i građanstva neće moći da „svari“ potpuni gubitak samopoštovanja, poput stomaka Ljiljane Smajlović.

Autor je pisac i prevodilac brojnih brojnih filozofskih knjiga