Foto: Shutterstock/SopotnickiU subotu uveče se okupio veliki broj građana na beogradskim Terazijama. Po mnogima je bilo prisutno i celih sto hiljada Beograđana i gostiju iz cele Srbije. Ovakvim događajem Srbija je pokazala da je protiv otvaranja rudnika jadarita u dolini Jadra, ali i svih drugih rudnika u Srbiji.
Da li će autokratski režim Aleksandra Vučića to prepoznati na taj način, ostaje da se vidi.
U prošlosti je bilo pozitivnih primera. Svojevremeno je vlast odustala od otvaranja rudnika nikla u Mokroj Gori pod uticajem stručne javnosti.
Istina, tadašnju vlast su činile neke druge političke partije. Postoji šansa da će se to tako dogoditi i ovog puta.
To što autokrata nikada neće priznati da je to uradio zbog navedenih razloga, možda nije toliko ni važno.
Tako nešto bi bilo od velike važnosti za očuvanje životne sredine u Srbiji.
Međutim, da li se reč očuvanje može u sadašnjim prilikama prihvatiti afirmativno, dakle na jedan pozitivistički način.
Ako se ima u vidu kako nam izgledaju javne površine, koliko su nam zagađene vode i priobalja reka i jezera, koliko nam je zagađen vazduh u zimskim mesecima, da nemamo sistem sanitarnih deponija za komunalni otpad i da uglavnom nemamo kolektore za prečišćavanje industrijskih i gradskih komunalnih otpadnih voda, reč očuvanje mogli bismo da shvatimo kao neprikladnu.
Jer nije dobro očuvati takvu životnu sredinu na teritoriji države Srbije.
Nema iole pouzdanih procena ko čini većinu među građanima u Srbiji.
Da li oni kojima je lepa i zdrava životna sredine važna, ili oni građani kojima to uopšte nije važno.
Rodili su se pored prevrnutih kontejnera, i pored divljih deponija, i takav životni prostor prihvataju kao nešto što je prirodno i normalno.
Očigledno je da je sadašnja vlast u potpunosti uz građane ove druge grupe.
Nisu se ni prethodnici proslavili, ali strmoglavi pad je evidentan poslednjih dvanaest godina.
Morali bismo dobro da se zamislimo i pomučimo da bismo se prisetili neke ozbiljne aktivnosti koja je do kraja sprovedena u pravcu poboljšanja kvaliteta životne sredine.
Gotovo da nije bilo niti jedne. Na osnovu izveštaja resornog ministarstva mogao bi se steći utisak da je naša država nalik jednoj Švajcarskoj.
Ali realna slika nas mnogo više približava onim zapuštenim zemljama Afrike, Azije i Južne Amerike.
Zato bih veličanstven subotnji skup voleo da doživim kao akt koji vodi ka sprečavanju divljeg rudarenja u Srbiji, ali i kao početak jedne sveopšte borbe za lepšu i zdraviju Srbiju.
Nikako kao akt očuvanja postojećeg stanja. Neko će reći da je očuvanje bolje od daljeg nazadovanja, što bi otvaranje rudnika svakako predstavljalo.
U tom slučaju ostao bi veliki žal što jedan ovako masovan ekološki skup nije iskorišćen i za sve prethodno nabrojano.
Autor je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
