Profesor Hemijskog fakulteta: Užička deponija kao užička sramota 1foto FoNet/MUP Srbije

Sve je počelo tako lepo i tako optimistički te 2012. godine. Najvećim delom sredstvima Evropske unije i pod nadzorom evropskih stručnjaka u Užicu, u obližnjem Duboko, napravljena je sanitarna deponija.

Kao regionalna deponija služila je za sakupljanje komunalnog otpada iz Užica i okolnih gradova. Sa radom je krenula vrlo ambiciozno, a Užičani su se obradovali čistijem gradu, urednijim prilaznim saobraćajnicama, okolnim selima bez hrpa smeća i divljih deponija, lepšoj turističkoj regijii Zapadne Srbije.

A onda, baš u to vreme su došli oni. Nešto što se zove Srpska napredna stranka. Ali po onome što su u Užicu u narednim godinama uradili, pokazali su da niti su srpska, niti su napredana, a nisu ni stranka. Poslednje „S“ pre bi moglo da znači „Skupina“ otpadnika iz različitih srpskih stranaka okupljenih oko ideje brzog sticanja novca i bogaćenja uz pomoć korupcije i kriminala.

Profesor Hemijskog fakulteta: Užička deponija kao užička sramota 2
foto FoNet Milica Vučković

Ono što je na samom početku preuzimanja grada i upravljanja regionalnom „sanitarnom“ deponijom bilo vidljivo, je činjenica da grad nije postao čistiji i da su prilazni putevi gradu i dalje bili zatrpani otpadom. Oni koji su radili na samoj deponiji svedočili su da se sa ozbiljnijim selektovanjem otpada nije počelo, a o nekakvom recikliranju nije bilo ni reči. I tako narednih 12 godina, sve do proleća 2024. godine kada je na deponiji izbio požar.

Očajnim rukovođenjem, deponija Duboko zamišljena kao sanitarna regionalna deponija, pretvorena je u smetište. Požari na takvim gomilama komunalnog otpada su normalna i očekivana pojava. Mikrobiološkom degradacijom organske supstance nastaju manji molekuli amonijaka, ugljen-disulfida, ugljen-dioksida, vodonika, i lako gorivog metana. U vlažnim uslovima, kakvi su bili u martu i aprilu, aktivnost mikroorganizama je intenzivna, a time i stvaranje metana. On se lako pali, a onda i lako prenosi plamen i na druga nedegradovana organska jedinjenja.

Intenzitet gorenja je na nivou tinjanja, što čini idelane uslove za stvaranje hlorovanih derivata benzena, a medju njima i ekstremno toksičnih dioksina i furana. U konkurenciji ovih zagadjujućih supstanci ostali polutanti, kao recimo ozloglašene PM-čestice, su „bezazlene“.

Od tada još vidljivije i očitije kreće sva neodgovornost užičkog rukovodstva i republičkog Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pre svega nisu organizovali valjanu analizu vazduha, ali i okolnih površinskih i podzemnih voda i zemljišta. Ovo poslednje je bilo neophodno ako se ima u vidu da se dioksini i furani kao dugotrajne organske zagadjujuće supstnace, i kao teški molekuli, lako talože. U okolnim selima stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom, pa ostaviti njih bez pravih podataka o zagadjenju je na nivou svojevrsnog zločina.

Pripadnici lokalnih ekoloških udruženja su s pravom blokirali deponiju. Nisu dozvoljavali sakupljanje otpada iz okolnih mesta. Kada se ovih dana ipak očekivalo nešto, nalik na izlaznu strategiju, usledila je neverovatna odluka gradskog rukovodstva. Gradonačelnica Užica, dr Jelana Raković, je obnarodavala da se Duboko zatvara za sakupljanje otpada i iz grada Užica. Smeće će se odvoziti na deponiju u Lapovu, koje je od Užica udaljeno oko 140 km. Uveren sam da odluka o kupovini novog skupocenog automobila, nekakvog još skupljeg drona, i dizanje višemilonskog kredita u ime deponije, ama baš nimalo ne doprinosi bilo kakvom izlazu iz ovog očajnog stanja.

Velika je ovo sramota za nas Užičane. Uvek smo se nekako hvalili svojim užičkim poreklom, ponosni što potičemo iz regiona gde žive ljudi britkog i bistrog uma. SNS rukovodstvo nas je svojim bahatim i neodgovornim ponašanjem, pre svega glupim postupcima, osramotilo i ponizilo. Postavilo nas je u okvire primitivizma i ograničenosti. Ne preostaje nam ništa drugo, nego da dokažemo da članovi ove skupine ne čine većinu medju nama Užičanima, i da nikako ne predstavljaju naše prave reprezente.

Posle svega što su uradili, odnosno što nisu uradili članovi gradskog rukovodstva, najmanje što mogu da učine, jeste da podnesu kolektivnu ostavku. Pokazali su da ne umeju da vode grad i time prave neprocenjivu štetu gradu i gradjanima Užica. Ona je iz dana u dan sve veća, i preti da dostigne nivo nepopravljive.

Autor je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, potpredsednik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari