Profesor Radovanović, vitez poziva 1Srđan Milivojević Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

U teška vremena opšteg stradanja i propasti, kad olujni vetar na sve četiri strane sveta raznese pošasti iz Pandorine kutije zla, a jahači Apokalipse na svojim razuzdanim konjima ulete među ljude obuzete panikom i smrtna kosa u rukama demona zla otpočne svoj obesni ples i krvavu žetvu, malo je ljudi koji sačuvaju zdrav razum i svest o neophodnosti otpora zlu.

Jer kako zlo narasta, tako ljudi sve više gube svoja humana obeležja i odlike ljudskosti.

Posebno su teška ona vremena u kojima se zlo pred uspavanim vrlinama, prikrade prestolu, dokopa se vlasti i zacari se, a sluge tame pohrle pod skute svog gospodara, zaboravljajući na vrline koje su upoznali kod onih koji su ih učili, odričući se zakletve svom pozivu i profesiji.

Ali kao što ima neljudi, u čijim usahlim dušama je vazda budno zlo, tako ima i čistih pravednih duša sa vazda budnim čovekoljubljem u srcu, u kom nikada ne usahnu ideali istine, u kom se nikada ne osuši vinograd vere u krajnju pobedu dobra, u kom gori večna Prometejska vatra slobode, iz kog izbijaju samarićanska dobrota i milosrđe.

Ti vazda budni čuvari moralnog zdravlja koji bdiju nad našom savešću, svojim slobodoljubljem i žudnjom za pravdom, sa antičkom posvećenošću svom pozivu i renesansnim zanosom, dokazuju moć nauke nad ljudskom glupošću i u ta teška i opaka vremena upozoravaju da je istina samo jedna.

Vazda budni, njih ne opija ovozemaljsko prolazno, ni lažne počasti, ni lažne titule i priznanja.

Sa pečatom dobrote na srcu, oni neprekidno delaju, svojom vizionarskom plamenom istrajnošću i predanošću profesiji i u najcrnjem mraku osvetljavaju put, predstavljajući svetionik za one koji su posrnuli, koji su pali, koji su posustali i poklekli, koje su obuzeli panika i strah.

Oni su putokaz za zbunjene i raslabljene, oni su put i istina koji treba slediti.

Oni su upozorenje za oholu i obesnu vlast i sve primitivce koji su umislili da svet postoji da bi pripadao samo njima.

Ima li takvih danas u Srbiji.

Ima li ih u ovo zlo i opako vreme.

Naravno da ima.

Profesor doktor Zoran Radovanović jedan je od tih.

Vitez svog poziva, barjaktar pravde, apostol nauke, u sjajnom oklopu prosvetiteljstva, sa plamenim mačem znanja u ruci, svakoga dana kapetanima našeg Titanika govori koliko su blizu ledenoj santi ka kojoj nas drsko i inadžijski samouvereno vode.

Oni koji su svoje znanje i svoju profesiju bacili pod noge vlastodršca, zarad malo ovozemaljske slave, dali bi sve na svetu da u ovo zlo vreme makar jedan dan budu Profesor Radovanović.

Glas očuvanog razuma, budne savesti i nespornog autoriteta koji proizilazi iz ogromnog znanja i iskustva koje je potvrdila profesionalna afirmacija, danas se najglasnije čuje dok nas vlast ubeđuje da sve konce drži u rukama a groblja rade u tri smene.

Svako vreme ima svog profesora i svoje pucajte ja i sada držim čas.

Srbiji su danas više nego ikada neophodni ljudi poput profesora Zorana Radovanovića.

Zato što su njegove reči, njegov nesporni autoritet i znanje, najbolji lek protiv bolesti režima.

Mi se očigledno ovoga trenutka borimo protiv dve bolesti.

Protiv pandemije i protiv mentalne uzdrmanosti vrha ovog mafijaškog režima.

A bolest se proširila na sve njegove podanike.

Iole normalna vlast ne bi radila svojim građanima ovo što rade naši vlastodršci.

Jer režim i režimski vazali medicinske struke, se još uvek šegače pred najsmešnijim virusom u istoriji koji su pobedili maja prošle godine, ne bi li se u Srbiji održali lažni izbori u atmosferi raskalašne nebrige za zdravlje nacije, dok je samo juče broj žrtava šopinga u Milanu stigao do broja od 65 umrlih.

Poslednji je trenutak da glas razuma nadvlada glas režimskog ludila.

Neko ljudima iz Kriznog štaba mora da kaže da je struka kapitulirala pred politikom, da su lažne diplome vlasti kapitulirale pred virusom i epidemijom, i da je svaki orden mali da bi zakrpio rupu na našem Titaniku koji su napravili pacovi.

A tek se približavamo ledenoj santi.

Zastrašujuće brzo.

Dolazi vreme vitezova svog poziva.

I u medicini i u ekonomiji i u prosveti.

I u politici.

Naoštrite olovke.

Jer 3. aprila to će biti naša koplja kojim moramo probosti aždaju.

A do tada slušajte ljude poput Profesora Zorana Radovanovića.

I setite se da ste i vi živeli u vreme nezasitih aždaja.

Ali i u vreme vitezova. I odaberite da li ste uz aždaju ili sjajni oklop viteštva i barjak slobode.

Nikad lakši izbor nismo imali u životu.

Autor je član Demokratske stranke

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari