Kada mama strahuje zbog leka koji je dobila u trudnoći

Komentar je naše čitateljke ispod teksta o leku „progesteron depo“ koji se uglavnom propisivao za sprečavanje preveremnog porođaja, a koji više neće biti dostupan u Srbiji i EU jer može da bude uzrok povećanog rizika od karcinoma kod osoba koje su bile izložene tom leku u materici.

Njena misao istovetna je onoj koja je prošla groz glavu mnogim ženama u Srbiji koje su ranije dobijale „progesteron depo“, jer je upotrebi već decenijama.

Važne informacije

Agencije za lekove i medicinska sredstva objavila je pisamo zdravstvenim radnicima u kome, osim najnovijih saznanja da lek može da bude mogući uzrok karcinoma, između ostalog, stoji da „progesteron depo“ neće više biti dostupan u Srbiji.

Od informacija su značajne i da odnos koristi i rizika se više ne smatra pozitivnim u svim odobrenim indikacijama i zbog toga će dozvole za lekove koji sadrže 17 OHPC (progesteron depo) biti suspendovane u zemljama EU, kao u Srbiji.

Nove informacije o starim lekovima, „progetsron depo“ to svakako jeste, nisu nikakva novost jer se posle puštanja leka u promet, odnosno u postmarkentiškom periodu, i dalje prate njegova efiksanost i bezbednost, ali i ostali parametri.

Sa druge strane, potpuno je jasna zabrinutost žena koje su dobijale taj progesteron u trudnoći, odnosno saznanje da njihova deca, koliko god sada imala godina, mogu da budu u riziku od dobijanja raka jer su bila izložena dejstvu leka u materici.

Bez obzira na to što su nadležni objavili da u Srbiji postoji zamena, buduće mame i njihova deca neće biti u riziku, ostaje brisan prostor koji bi trebalo da popuni stručna polemika o mogućim posledicama zbog dejstva „progesterona depo“.

Posebno, da neko u Srbiji od nadležnih iznese činjenice koliko je dosad trudnica dobijalo injekcije progesterona, koliko godina unazad, da li postoji realna opasnost da njihova deca koja su bila izložena tom leku dobiju rak i da li bi iko od njih trebalo da bude pozvan na neka medicinska ispitivanja u vezi sa novonastalom situacijom.

Svi (naivno) mislimo

Jer svi (naivno) mislimo da pijemo lekove da bi nas lečili i izlečili, ublažili tegobe, a ne supstance koje bi mogle da uzrokuju bolesti, a ponajmanje strah od mogućih posledica posle njihovog uzimanja.

Tako bi trebalo da bude. Jer kad lek ispolji snažno neželjeno dejstvo na plod u trudnoći, onda je kasno. Baš kao što se desilo u prošlom veku u vezi sa lekom talidomid koji su trudnice pile za ublažavanje mučnine, a on uzrokovao teške deformitete njihovim bebama u stomacima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.