ProGlas u Vučićevoj autokratiji: Lični stav dr Branimira Jovančićevića

U bliskoj budućnosti je bilo sličnih inicijativa u našem društvenom i političkom podneblju, međutim, čini se da ova poslednja ima najjači odjek.

Inicijativa ProGlas ima ogroman značaj u predizbornoj kampanji.

Ona predstavlja esencijalnu podršku onim političkim opcijama koje se bore za zdravorazumsku Srbiju, u vremenu kada preti realna opasnost da logika napusti naše prostore na duži period, pa čak i za stalno.

Jer glavna aktivnost Inicijative je pozivanje građana da izađu na izbore i da glasaju na osnovama zdravog razuma i logike.

A, ako tako učine, izbor svakako neće pasti na autokratu Aleksandra Vučića, koji svojim delima, i svojim javnim nastupima i istupima čini sve da i ove poslednje tragove parlamentarne demokratije izgura kroz vrata na ivici ambisa.

Kao što je poznato, nosioci Inicijative su javne ličnosti od ugleda i poštovanja u društvu.

Na prvom mestu su to akademici, univerzitetski profesori, publicisti, pisci, glumci. Sama ova činjenica nosi sa sobom jedan poseban značaj.

Naime, u isto vreme ProGlas predstavlja poziv srpskim intelektualcima da se aktivnije uključe u politički život Srbije.

Jer, brojne se metode i tehnike kojima je Vučić u proteklih deset godina uspevao da intelektualce zadrži u svojim kabinetima, laboratorijama i amfiteatrima.

U dobroj meri je u tome uspevao.

Po mišljenju mnogih, apstinencija srpske intelektualne elite jeste najviše i doprinela decenijskom opstajanju jednog sistema koji je po svojoj apsurdnosti nezabeležen u političkoj teoriji.

Pomalo liči na sisteme nekih latinoameričkih i azijskih država, ali sa dosta osobenosti i originalnosti.

Nekolicina univerzitetskih profesora koji su se odvažili da se aktiviraju u pojedinim opozicionim strankama trebalo je da bude poziv kolegama da učine isto ili nešto slično.

Taj proces je tekao vrlo sporo, može se reći i nedopustivo tromo.

Vrlo teško se napuštao ambijent akademskog konformizma.

Nisu čak pomagala ni upozorenja da se društvenim i političkim pasivizmom u ovakvoj Srbiji vrlo realno može izgubiti pozicija člana akademske zajednice.

Istina, iskustva govore da intelektualcima nije nimalo lako da deluju i opstaju u jednom političkom ambijentu koji se toliko razlikuje od akademskog, na koji su navikli.

Međutim, stanje u kome se naše društvo nalazi moralo bi da ih natera da konačno izađu iz zone komfora.

Iskustva koja su sticali gradeći, recimo, univerzitetske karijere, trebalo bi da budu dovoljna da se uzdignu i prevaziđu sve teškoće rada u organizacijama nekog drugog tipa.

Ukoliko ProGlas dosegne i ovaj drugi cilj, uslova za opstanak Vučićevih političkih vratolomija više neće biti.

Autor je profesor Univerziteta u Beogradu, potpredsednik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.