Projekat Jadar je sve manje ekološko pitanje: Lični stav predsednika Upravnog odbora RTS-a

Ali nije to samo moj utisak. Pre otprilike mesec dana u emisiji Direktno sa Minjom Miletić u kojoj se govorilo o Projektu „Jadar“ gosti su bili profesor mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, jedan od autora Studije uticaja na životnu sredinu rudnika litijuma i odbornik iz Udruženja Kreni – promeni, profesor Aleksandar Anđelković, udruženja koje je inače jedno od glavnih protivnika ovog projekta.

Na pitanje novinarke, da li je Vaš utisak da je ovo pitanje ispolitizovano i da li je ovo još jedno prepucavanje vlasti i opozicije, Anđelković odgovara „sve u ovoj zemlji je politizovano, vi ovde nemate ništa što je nezavisno od politike pa čak ni sud, ni tužilaštvo, ni policija, tako da mi se ne čini ni da je loše što je ispolitizovano, mi živimo politiku, sve oko nas je politika…“

Anđelković dalje nastavlja da komentariše Studiju uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“ na sledeći način „kada se odvojeno gleda svaki taj tehnološki proces, naravno, to studijom može da se dokaže da je bezbedno ali mene brine što je jedno na papiru a sasvim drugo je moguće da se desi na terenu jer ja ne verujem institucijama“.

Dakle, Anđelković tvrdi da bi ista Studija prema kojoj on trenutno izražava sumnju bila sasvim prihvatljiva za Kreni – Promeni da su oni na vlasti, jer bi te institucije tada zavisile od njih.

I ovaj stav Anđelkovića iz Kreni – promeni je potpuno legitiman, štaviše, verujem da nije ni usamljen u takvom stavu. Neko će reći da je ekološko pitanje nerazdvojivo od političkog, i sam bih mogao da se složim sa tim. Ali ajde da postignemo saglasnost prvo oko toga da li je uopšte moguće ekološki zaštititi to područje, šta kaže struka, geolozi, tehnolozi, inženjeri rudarstva…

Moramo razgovarati bez emocija, oslobođeni manipulacija, senzacionalizma i poluistina!

Ali retki su mediji u kojima se mogu čuti različiti stavovi stručnjaka o konkretnom problemu. Naprotiv, ide se uglavnom na populističko zastrašivanje građana iznošenjem nekih činjenica koje običnom čoveku zvuče zastrašujuće, ali suštinski ne znače ništa jer običan čovek o tome ne zna ništa, a nepoznavanje često za posledicu ima strah.

Dobar primer za to je neprekidno ponavljanje činjenice da su dnevne potrebe Rio Tinta hiljadu tona sumporne kiseline koja će izazvati katastrofu. Šta običnom građaninu znači hiljadu, dve ili pet tona sumporne kiseline?

Kako se tretira ta sumporna kiselina? Šta, kako i koji hemijski procesi se primenjuju, to nemate priliku da čujete, bar ne u istom mediju.

Nećete čuti da se od te korišćene sumporne kiseline nekom hemijskom reakcijom na kraju dobija natrijum karbonat i litijum sulfat koji se nalazi i u deterdžentu za pranje veša.

Nećete čuti da se u Srbiji godišnje već troši 400.000 tona sumporne kiseline u razne svrhe pa i proizvodnju đubriva za poljoprivredu, istu tu poljoprivredu u dolini Jadra. Takvih primera je bezbroj.

Ali u nedostatku pravih informacija građani se dovijaju i dolaze do raznih poluinformacija koje stavljene u određeni kontekst zvuče zastrašujuće poput ove sa sumpornom kiselinom.

Na taj način stvara se konfuzija koju određene političke opcije koriste za obračunavanje sa vlašću. Potpuno je legitimno biti protiv vlasti, ali nije normalno biti protiv istorijski značajnog ekonomskog i privrednog preporoda Srbije zarad sitnih političkih poena i opstanka na političkoj sceni.

Da li je moguće sačuvati izvorišta pijaće vode u dolini Jadra treba da nam kaže struka, ali ono što je sigurno, bez Projekta „Jadar“ i ekonomskog preokreta koji on sa sobom nosi, tu vodu u bliskoj budućnosti neće imati ko da pije.

Autor je producent, predsednik UO RTS

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.