Projekti i „projektili“ u obrazovnom sistemu

Ova reč je izgubila svoj smisao i postala poprilično omražena onog trenutka kada su izvođači novokomponovane narodne muzike, svoje nove albume počeli da nazivaju projektima.

U našem školstvu, reč ulazi u upotrebu ranih dvehiljaditih. Novokomponovane reforme iz godine u godinu, lansiraju projekte koje je nemoguće nabrojati. Bilo ih je i ima ih raznih – od onih prepisanih iz obrazovnih sistema sa zapada koji se nikako ne uklapaju u naše školstvo, do onih koji se, sasvim ili delimično, mogu primeniti u praksi. Po mom mišljenju, jedan od primenjivih projekata su Čitalići.

Čitalići su se pojavili tokom školske 2013/ 2014. godine i svake godine raste broj učesnika. Ovaj poduhvat (da izbegnem reč projekat) ima za cilj da kod dece razvije veštinu čitanja, razumevanja i pismenog izražavanja. Nastao je iz potrebe i želje da se deca vrate čitanju jer su ih savremene tehnologije udaljile od knjiga i čitanja.

Postoje različite aktivnosti u okviru Čitalića: FB turnir pod nazivom „Izađi mi na crtu“ na kome deca komentarišu o pročitanim knjigama i glasaju za najbolju; radionice, sa određenim tematskim sadržajem, na kojima učitelji prezentuju knjigu uz aktivno učestvovanje đaka; izrada čitalačkih dnevnika uz dragocenu podršku i pomoć učitelja i roditelja i test pod nazivom Čitalići klikeraši koji se radi na školskom, gradskom, okružnom i republičkom nivou.

Škola, u kojoj radim, pristupila je ovom programu pre nekoliko godina. Kao deo školskog Tima, imala sam priliku da pregledam desetak čitalačkih dnevnika koji su delovali poput umetničkih dela. Takođe sam prisustvovala radionicama na kojima sam uživala gledajući decu kako glume likove iz nekog književnog dela i učestvuju u zabavnim kvizovima.

Nažalost, postoji i ona druga – neprijatna strana. Prošle godine dobila sam zadatak da pregledam testove za četvrti razred i bila zgranuta težinom pitanja. Morala sam da uložim veliki napor da i sama pročitam i razumem zadate tekstove. Očekivani odgovori na postavljena pitanja bili su posebna priča. Verujte mi, nekoliko dana nisam bila u stanju da pročitam više od jedne strane knjige ili časopisa. Pregledavanje oko dvadeset testova, za mene, je bilo efikasno sredstvo za odvikavanje od čitanja, srećom kratkoročnog dejstva.

Pre desetak dana, održano je školsko takmičenje. Kako bih dočarala težinu testa za prvačiće, moraću da citiram odlomke iz dela. Imena autora neću navesti jer ne bih volela da podlegnu književnoj kritici. Uostalom, ovde se radi o odlomcima iz dela neprilagođenih uzrastu učenika prvog razreda koji još uvek, u potpunosti, nisu savladali tehniku čitanja.

Evo kako je to izgledalo:

„… Jednom komšija Velja pozvao dedu da mu napravi baš takve kobasice. Deda poranio, doručkovao, popio kafu i čokanj rakije. Otvorio kožnu torbu da naoštri noževe. Odmah spazio da u alatu nema tutulajke. Pita babu da li ona zna gde je tutulajka. Baka se uzmuvala. Traži je svuda po kuhinji…“ (odlomak iz pripovetke „Tutulajka“)

Ovo je samo petina odlomka teksta iz pripovetke. Od učenika se traži da pročita tekst i odgovori na pet pitanja punim rečenicama.

Drugi zadatak bio je da se iz celog odlomka pripovetke pronađe i napiše reč u tekstu koja označava staklenu bočicu za rakiju. Uz čokanj, do kraja odlomka trebalo je da pronađu kredenac i adrapovce.

Na testu je bila i pesma „Babomorac“ koja ima pet strofa. Navedene su druga i treća strofa:

…

Ta prastara cura mama mome tati

Nada mnom dežura i non stop me prati

Ganja me ko muva ko miša me lovi

Stalno nešto kuva i ko prase tovi

Hajde blagoš baki ko radio krči

Šerpicu oliži supicu posrči

Oglođi pilence de progutaj jaja

Bakino dupence još dva zalogaja

…

Ove dve strofe prepisane su sa testa. Izvinjavam se autoru ukoliko su sastavljači testa sami izbacili zareze. Nepostajanje tačaka mogli bismo i da zanemarimo. Pesnicima je dozvoljeno da pišu bez ikakvih znakova interpunkcije, ali učenici moraju da poštuju pravila.

Treći zadatak bio je da se od četiri tvrdnje, koje se odnose na prvi odlomak i pesmu, zaokruži da li su tačne ili ne. Na primer, jedna od tvrdnji je glasila: „U oba teksta baka i deka se svađaju.“

Ne bih da morališem, ali mislim da u samom testu ima par neestetskih i neetičnih momenata.

Htela bih da naglasim da deca nisu u obavezi da rade testove, ali veliki broj njih to želi. Iako testiranje stvara osećaj nelagodnosti, takmičarski duh nadvlada tremu.

Sve aktivnosti bilo kog projekta ili programa trebalo bi da budu u skladu sa mogućnostima i potrebama dece. Vrlo često očekivanja i zadaci nadvise njihove mogućnosti što može da dovede do frustracija i osećaja neuspešnosti i nesigurnosti.

Ciljevi i ishodi pojedinih obrazovnih projekata su sasvim precizno određeni, ali neretko se dešava da izbor pogrešnih „projektila“ može da izazove kolateralnu štetu.

Autorka je profesorka engleskog jezika iz Bora