Beograd da se ja nešto pitam bi povrh svih infrastrukturalnih pitanja kao što je (ne)ukidanje Glavne železničke stanice, metro, dečiji vrtići, mogao da se pozabavi i jednom (ne)trivijalnošću (primer spomenika Đinđiću očigledan dokaz).
Treba promeniti ustrojstvo i princip rada tzv. Komisije za imenovanje ulica, trgova i postavljanje spomenika. Ona je decenijama sačinjena delom od gradskih odbornika, delom ad hoc javnih ličnosti koji su poput Jovana Ćirilova, Svetlane Velmar ili Milete Prodanovića bili frontmeni njenog autoriteta.
To bi u budućnosti moralo biti permanentno i profesionalno telo, referentnih arhitekata i urbanista, ali i istoričara i hroničara pop kulture poput Ivana Medenice ili Radine Vučetić, Teofila Pančića ili Petra Janjatovića. Promena njenog pravilnika je imperativna, kada je u pitanju odrednica o tri godine potrebnog vremenskog protoka. Ilustrativni taoci tog nonsensa su Dragan Nikolić i Bata Živojinović, iako je bilo lako, tek tako, Južni i Severni bulevar proglasiti adresama sa njihovim imenima.
Postoji i pitanje kriterijuma koji već tri decenije ne dozvoljava ulicu Tomi Zdravkoviću, niti je na 50-godišnjicu smrti dodelio kralju Elvis Prisliju, a ne definiše ni kako ćemo tretirati Arsena Dedića, kao deo zajedničke kulture sećanja. Sa spomenicima je decenijski još i grđe kroz četiri determinisana problema: logika lokacije, postamentarna proporcija, suvišan protokol i propuštene prilike.
Primeri prvog su Njegoš kod Rektorata umesto početka Njegoševe, Nušić u senci Kneza Mihaila umesto u Nušićevoj, Cvijić u Studentskom parku umesto na Kopitarevoj gradini. Dobar primer jedine promišljene lokacije Riga je od Fere, a kontraprimeri Čehov i Car Nikolaj koji su saobraćajna ostrva na Vračaru na početku Petrogradske ili kraju Mileševske, mogla učiniti lepšim.
I kao što je Vuk obeležio taj deo grada, Novi Beograd, tako nije dobio Milutina Milankovića, već se sada našao u Karađorđevoj senci. Hajdar Aliev, Žabajev, Konfučije, itd, jeftin su i nepotreban izraz naše domaćinske predusretljivosti. Napokon i na kraju, pitanje prvenstva ili i političke manipulacije, na 100-godišnjicu Prvog svetskog rata i stvaranja Jugoslavije, pre Stevana Nemanje i Zorana Đinđića, prestonici nedostaju dve najmonumentalnije figure naše istorije – Kralj Aleksandar i Josip Broz.
Postoji i peti primer – preterivanje, kada je pored dva centralna bulevara na Novom Beogradu – Pupinovom i Teslinom, prvom umesto gradonačelnika Branka Pešića dodeljen i novi most preko Dunava, drugom aerodrom, umesto Zorana Đinđića.
Autor je producent
*pripremila B. Č. Bačić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
